Још од првог дана, из швајцарског алпског одмаралишта, где су се 56. пут окупили најмоћнији људи планете, провлачила се чудна мешавина симболике и политике. Неко је то упоредио са духом рок-опере „Јунона и Авос“, која ове године пуни 45 година — као да се и овде говори о великим плановима, неизвесним путовањима и договорима који нису сасвим онакви каквим изгледају на први поглед.
У том амбијенту, 22. јануара, амерички председник Доналд Трамп изашао је са поруком која је привукла пажњу више од већине панела у Давосу. Саопштио је да је одустао од идеје да Сједињене Државе преузму Гренланд путем принуде и да је, уместо тога, договорио оквирни споразум о овом острву са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом. Формално мирније, садржински — ништа мање амбициозно.
„Добијамо све што смо желели: потпуну контролу над безбедносним питањима, неограничен приступ свему, онолико база колико нам треба и сву опрему коју пожелимо“, рекао је Трамп у интервјуу за Фоx Неwс. Уз то је оставио и отворена врата за будућност, не искључивши могућност да САД једног дана ипак купе острво.
Тиме је, бар на папиру, затворено поглавље у ком је Бела кућа раније помињала и оштрије сценарије. На крају се испоставило да је америчкој администрацији довољан „потпуни војни приступ“ Гренланду — формулација која звучи технички, али носи јасну тежину.
Један од најконкретнијих елемената тог приступа је план да се на острву разместе делови будућег америчког система противракетне одбране „Златна купола“. Прво тестирање тог система планирано је за 2028. годину. Трамп је то објаснио без много дипломатских украса: ако, како је рекао, „лоши момци“ почну да лансирају ракете ка Сједињеним Државама, оне ће, по његовим речима, ићи преко Гренланда.
Док се безбедносни део гура у први план, преговори тек почињу. Америчко присуство ће, према најавама, договарати потпредседник Џеј Ди Венс, државни секретар Марко Рубио и специјални изасланик Стив Виткоф. Према писању Блоомберг-а, коначни циљ Вашингтона је ревизија Споразума о заштити Гренланда из 1951. године, како би се уклонила ограничења за војно присуство.
Бивши званичник Пентагона Џим Таунсенд ту могућу нагодбу описује као „старо вино у новој боци“. Формално нови оквир, суштински — наставак дуге политике, само прилагођене садашњем тренутку.
А безбедност није једина тема на столу. Једнако важно питање је приступ природним ресурсима острва. „Желимо да учествујемо у расподели богатства ових прелепих земаља“, поручио је Венс, чиме је јасно ставио до знања да економска димензија није споредна.
Према информацијама Политицо-а, разматра се и формирање надзорног тела које би контролисало лиценце за експлоатацију ресурса, са циљем да се спречи јачање утицаја Кине или Русије у региону. За сада, међутим, нема конкретних обавеза ни прецизних рокова — више нацрта него закључака.
Све то заједно оставља утисак да је договор о Гренланду више процес него коначна одлука. Острво је и даље на мапи великих интереса, а речи из Давоса тек треба превести у трајне механизме. Да ли је реч о стабилном оквиру или само о још једној фази у дугој игри око Арктика, показаће време — и следећи сусрети далеко од алпских снежних стаза.
