Прочитај ми чланакДок Вашингтон покушава да стегне омчу око своје поморске блокаде, Техеран је тихо пресекао чвор који би могао да угуши сваку англо-ционистичку стратегију. Пакистан је званично одобрио транзит робе за Иран преко својих кључних лука, дајући Исламској Републици копнени спас у време када јој непријатељи затварају морске путеве. Овај потез није само логистички договор, већ стратешко понижење за оне који су мислили да могу да изолују Иран.
Министарство трговине у Исламабаду издало је 25. априла 2026. године Уредбу о транзиту робе, која је одмах ступила на снагу, активирајући билатерални споразум са Техераном из 2008. године који никада раније није коришћен. Отворено је шест копнених рута које повезују три главне пакистанске луке Карачи, Порт Касим и Гвадар са иранским граничним прелазима Габд и Тафтан кроз регион Белуџистан.
Коридор Гвадар Габд је најкраћа рута, смањујући време путовања до иранске границе на само два до три сата, а пакистански званичници процењују да ће трошкови транспорта пасти између 45 и 55 процената у поређењу са слањем терета преко Карачија.
Овај потез долази усред америчке поморске блокаде коју је амерички председник Доналд Трамп најавио 13. априла 2026. године, а америчке снаге од тада пресрећу бродове у иранским приобалним водама. Управо су те мере, које су имале за циљ да осакатију иранску економију, приморале Исламабад и Техеран да коначно искористе потенцијал који је годинама чекао.
Уместо слабости, Иран је показао способност да пронађе алтернативне путеве и изврши притисак на своје противнике сопственом домишљатошћу. Званични Техеран тврди да је блокада заправо знак америчке немоћи и наглашава да Иран још увек има неискоришћене полуге моћи.
Споразум такође представља значајан ударац лукама УАЕ, посебно Џебел Алију, на који се Иран годинама ослањао за приступ регионалној трговини. Сада се та оса помера ка Пакистану, чије луке годишње претоваре око 42 милиона тона терета, са простором за додатне количине.
Луком Гвадар управља кинеска компанија као део Кинеско-пакистанског економског коридора, а налази се само 170 километара источно од иранске луке Чабахар, што је географски чини најближом иранској територији. То је архитектура која је првобитно замишљена како би се смањила зависност Кине од Малајског пролаза.
Очекује се да ће транзитни коридор између Пакистана и Ирана прерасти у стратешку везу између Јужне Азије и Евроазије интеграцијом у иницијативу „Појас и пут“, вредну десетине милијарди долара.
Високи ирански безбедносни извор рекао је за Press TV да ће се на текуће америчко поморско пиратство и насиље, које се спроводи под маском блокаде, ускоро суочити са невиђеним и опипљивим војним одговором.
То нису празне претње, већ логичан напредак за земљу која само доказује да се против ње не може играти једноставним затварањем врата. Иран је надмудрио англо-ционистичку групу не дипломатским нотама, већ чврстим споразумом и утабаним путем.
