Амерички председник Доналд Трамп допутовао је у Пекинг са великим очекивањима да би Кина могла да помогне у решавању рата са Ираном, који је озбиљно уздрмао глобално тржиште енергије и довео у питање безбедност једног од најважнијих поморских пролаза на свету – Ормуског мореуза. Међутим, први разговори са кинеским лидером Си Ђинпингом показали су да Пекинг засад не намерава да мења свој досадашњи опрезни став.
Кина је један од најближих дипломатских партнера Ирана и највећи купац његове нафте, због чега је Вашингтон веровао да би Си могао да изврши притисак на Техеран да прихвати америчке услове за мир. Трамп је после састанка изјавио да је кинески председник понудио помоћ у решавању сукоба, али истовремено није било назнака да је Кина спремна на конкретније потезе против Ирана.
Додатну конфузију изазвала је изјава америчког државног секретара Марка Рубија, који је рекао да САД заправо нису ни тражиле од Кине да посредује у преговорима са Ираном. Тиме је остало нејасно колико Вашингтон заиста рачуна на кинеску помоћ.
У заједничким саопштењима након разговора две стране углавном су поновиле већ познате ставове. Бела кућа је навела да су се САД и Кина сложиле да Ормуски мореуз мора остати отворен за међународни саобраћај и да Иран не сме да поседује нуклеарно оружје. Такође је наглашено да се Кина противи милитаризацији тог стратешког пролаза и било каквом увођењу такси за његову употребу.
Међутим, кинеска страна није показала знаке да ће одступити од своје досадашње политике. Пекинг је и раније позивао на очување слободне пловидбе кроз Ормуски мореуз и истицао да подржава мирно решавање сукоба. У саопштењу кинеског Министарства спољних послова након састанка чак није ни поменуто питање могућих такси или додатних притисака на Иран.
Трамп је деловао свестан да постоје границе америчког утицаја на Кину када је реч о Ирану. У интервјуу за Фоx Неwс рекао је да Си „не долази са оружјем“ и да се понаша конструктивно, али није тврдио да ће Кина заиста променити понашање Техерана.
Истовремено, појавиле су се спекулације да би разговори могли да отворе простор за нови енергетски договор између САД и Кине, укључујући већи кинески увоз америчке нафте. Ипак, за сада нема јасних показатеља да би сусрет Трампа и Сија могао озбиљније да утиче на рат са Ираном.
Аналитичари оцењују да је Кина, упркос притисцима из Вашингтона, углавном само поновила своју досадашњу позицију – подршку стабилности, позиве на дијалог и противљење ескалацији, без отвореног сврставања уз америчке захтеве према Ирану.






