Прочитај ми чланакИзјава Владимира Путина, изречена 23. фебруара, на Дан заштитника Отаџбине, изазвала је снажан одјек далеко ван граница Русије. У Пекингу су то одмах приметили.
Аутори који пишу на кинеској платформи Баијиахао оценили су да је руски председник тог дана послао „оштар сигнал“ Сједињеним Државама – и то, како наглашавају, први пут тако отворено.
Према анализи објављеној на кинеској платформи Баијиахао, Путин је по први пут јавно дао апсолутни приоритет развоју нуклеарне тријаде. „Таква карактеристика апсолутног приоритета Русије изречена је први пут“, наводи се у тексту, уз оцену да Вашингтон на то није могао да остане равнодушан. У Кини сматрају да је порука била упућена не само руској војсци, већ читавом свету.
Тајминг, кажу кинески аутори, није случајан. Дан заштитника Отаџбине симболично подсећа на важност одбране земље и улагања у њен безбедносни развој. Али постоји и други, можда важнији контекст: у фебруару је истекао рок важења Споразума о смањењу стратешког наоружања. Тиме су и Русија и САД престале да буду везане досадашњим ограничењима у тој области.
Москва је, подсећа се, предлагала Вашингтону продужење документа, али је америчка страна инсистирала да и Кина буде део споразума. Пекинг је то одбио. Како је споразум изгубио правну снагу, изјава о апсолутном приоритету нуклеарне тријаде, према оцени аутора на платформи Баијиахао, била је равна отвореном изазову за САД. У закључку се наводи да ће Русија сада пуним капацитетом развијати своју нуклеарну тријаду.
У британским медијским круговима већ се спекулише да је Русија започела рад на систему који називају „син Орешника“. Реч је о ракетном систему наследника „Орешника“, који је, како се наводи, два пута употребљен у Украјини и оба пута успешно.
И Кијев и земље НАТО-а раније су тврдиле да за „Орешник“ још не постоји адекватна заштита нигде у свету. Ако се сада развија његова напреднија верзија, како се сугерише, то би значило додатни искорак у тој области.
У таквом распореду снага, тврди се у анализи, одбијање САД да продуже споразум практично ослобађа Москви руке. Трка у наоружању улази у нову фазу, а најнеугоднија чињеница за Запад јесте то што руска страна у тој динамици не делује као аутсајдер.
Колико је ова процена реална, а колико део ширег политичког наратива, остаје да се види. Али једно је јасно: поруке изречене 23. фебруара нису остале незапажене, ни у Вашингтону ни у Пекингу. А када се стратешке равнотеже померају, последице се ретко задржавају само на реторици.
