Pročitaj mi članakRežimski mediji zamišljaju ljude koji protestuju kao neka čudovišta, kao neku opasnost po njihovu decu. Uzmimo u obzir i okolnost da je cela stvar imala debelu televizijsku pokrivenost, da su ti "njihovi ljudi", sedeći kod kuće, gledali na televiziji neke ljude na barikadama koji izgledaju potpuno normalno. E, da se to ne dogodi - pokreće se režimski medijski aparat, a Aleksandar Vučić otpočinje da se obraća narodu na svakih osam sati. Nešto kao medicinski tretman teorijom zavere. I to nije maltetiranje, nego preventivno "lečenje" naroda.
У деценији власти Вучића теорија завере ће постати део ширег јавног дискурса широм Србије, а особе које би тврдиле да имају тајне или поверљиве податке о активностима држава, организација или компанија обично су називани теоретичарима завера. Испоставиће се, пак, да су они у многим случајевима били у праву.
Теорије завере су ту да очисте људски живот од случаја и коинциденције. Теорија завере ослања се на страх да су ствари које би требало да буду раздвојене заправо помешане и да то никако не може бити добро. Сурови обрачуни режима са неистомишљеницима после трагедије у Новом Саду, и вербални и физички, нису мотивисани никаквим њиховим страхом да ће протести покренути промене; напротив, то су изрази панике – узалудног одбијања да се суочимо с очајем који прожима наша друштва. Знаци ове панике су свуда, али то треба знати искористити. Много енергије се сада улаже у одлагање интервенције какву криза захтева.
Вучић жели да покаже како је спреман да одбруси светским моћницима, а на сународницима је само да га слушају и спроводе његове препоруке. „Њега прате, прислушкују и стално му убице висе за вратом“.
– Убио сам Кенедија. По њима сам за све сам ја крив. То што мени многи желе смрт, не значи да ја било коме желим. То што мојој деци и породици желе најгоре, не значи да то ја њима желим. Ја сам срећан што сам успео да српску државу направим слободном и није чудо што ће сви у окружењу увек најгоре да говоре о нашој земљи – изјавио је председник Србије.
Председник је својевремено говорио и о масовном убиству у Основној школи „Владислав Рибникар“. Вучић је рекао како су дан после масовног убиства у Рибникару, стране службе безбедности тражиле да им Србија препусти дечака убицу.
– Ја се ничег не плашим – рекао је, истакавши да се не плаши он тих терориста који заустављају напредак Србије. Мада је, каже, „ненадлежан“, како „они“ кажу. Чинило се да му то баш смета. Па је поновио председник Републике:
– Изложени смо свакодневном терору. Ми смо споља нападнути обојеном револуцијом која је дуго припремана – тврди он.
А потом је у марту ове године на ТВ Пинку рекао:
– Држаћу ја по целом свету предавања о томе, о ономе – како се организује обојена револуција – навео је први човек Србије.
„Црни лабуд“, рекао је онда тајанствено Вучић. Па објаснио тај појам: потребан им је неки трагичан догађај, па да се онда пумпа против Србије.
Садашња власт, која је континуитет власти током деведесетих, држи народ у сталном страху да му се може догодити нешто горе него ово што тренутно живимо. Атмосфера страха шири се на све стране, подстиче се страх у људима. Данас је насиље за нијансу софистицираније. Спроводи се и путем популарне културе у чему предњачи телевизија Пинк. Непрекидна пропаганда делује на подсвест људи, свакодневни живот постаје имун на насиље које се непрекидно гледа на екранима. Пинк и таблоид Информер препуни су псовачких наратива према свима онима који не подржавају „историјске“ акције и теорије завера Александра Вучића.
На овом нивоу кризе која води отвореној диктатури и потпуном расцепу друштва, држава у стању нужне одбране је реалност. Не може се бескрајно стајати.
