Obećava Aleksandar Vučić svakom ono što mu valja i treba. Bolji život, veće plate, nova radna mesta, lepše, skuplje i novije medicinske aparate, školske zgrade, kompjutere, toalete, semafore, mostove. Padne tu i po neki kamen temeljac, ali njega, kao po pravilu, brzo sakrije travuljina. Izvesno je samo to da će ta slika ostati upamćena kao svedočanstvo jednog ružnog vremena i pogrešnih ljudi.
Повећање пензија и повећање плата, јака војска, велелепни стадион, путеви, пруге, огроман раст запослености. Александар Вучић се у просеку народу Србије обрати 40 пута за месец дана, а све ово набројано буду његове теме. Уосталом, он је још пре извесног времена рекао да му је потребно друго полувреме. Његови медијски наступи су предвидљиви и увек исти, разлика је само у учесталости, уз обавезно гађање свакаквим обећањима.
Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће у оквиру новог закона под називом „Коначно своји на своме“ легализација за 80 одсто објеката у Србији износити 100 евра, а да ће најскупљи бити стан на Теразијама од 200 квадрата за 1.000 евра. Председник Србије се ту није зауставио.
– Прелепа вест за најстарије грађане. Од 1. децембра, наши драги пензионери, очеви, мајке, деке, баке, имаћете пензију већу за 12,2 одсто. Уместо 436 евра, колико је данас просечна пензија, она ће износити 485 евра.
Шта ће из овога испасти – то нико живи не зна. То знају њихови спин доктори, који подгревају ову причу и мало, мало па обнаваљају моралну панику. Вучићев опробани манир. Он говори како се жртвује за грађане Србије, онда долазе претње и грдње, па следи ред хвалоспева о себи. Та манипулативна слика овде се јако добро продаје. Истиномер се вратио деценију уназад и подсећа нас на сва Вучићева слична обећања. Први пут у мају 2014. године, али од изградње 100 хиљада станова није било ништа. Затим је пред крај 2017. поново најавио изградњу јефтиних станова за младе брачне парове, научнике и припаднике снага безбедности. И један број ових станова јесте грађен, и то само за безбедњаке.
Обећање за изградњу станова за младе брачне парове од Вучића смо чули и крајем 2019. Ниједно од ових обећања није испуњено. Треба се на овом месту сетити да је 29. новембра 2015. године, на ванредној конференцији за штампу у МУП-у Србије, тадашњи министар полиције Небојша Стефановић дословно изјавио да је „детектор лажи потврдио да премијер Србије Александар Вучић, говори истину“.
– Нисам много обећавао, али сам углавном сва обећања испунио – рекао је у децембру 2017. у разговору за Инсајдер председник Србије Александар Вучић.
Годинама уназад актуелни председник Србије обећавао је грађанима да ће се возити метроом и летећим аутомобилима, да ће се у Србији правити мерцедес, да ће Луј Витон доћи у Београд. Од тога за сада нема ништа. Испред мапе Србије на великом видео биму уз слоган „Србија 2025“ те 2019. је јавности предочено како ће Србија изгледати шест година од тог тренутка. Најављено да ће бити завршен национални стадион. Представљена је реформа, односно оснаживање јавних предузећа, а грађани су ускоро сведочили колапсу ЕПС-а. Причало се о убрзаној градњи метроа, националног одбојкашког центра, реформи образовања, три милијарде евра за железницу, као и 150 милиона евра за Косово и Метохију.
Најављено, обећано, никад испуњено и ником ништа. У Србији су грађани мањина, али је то за Вучића незгодна мањина. Она не тражи само хлеба, она тражи да буде саслушана и неће да живи испод нивоа слободе и демократије. Хоће и много више од тога. Делује да Вучић тренутно трага за најбољим и најуцењенијим колаборантима који ће подићи још виша утврђења око његове недођије.
Наиме, обећања не мањка, али се хоризонт стално помера. То здрав разум не може да трпи.