Центар за истраживачко новинарство Србије последњих месеци истражује ЕXПО. Док информације о томе ко ради на најважнијем државном пројекту остају нетранспарентне, истраживање ЦИНС-а открива више од 200 фирми – међу њима су и оне непознате јавности, а иза којих стоје сарадници и сродници људи из криминалних кругова, као и људи блиски власти.
Сурчин се мења из дана у дан.
Од средине 2023, када је Србија званично изабрана за домаћина специјализоване међународне изложбе ЕXПО 2027, на периферији Београда ниче сајамски и резиденцијални комплекс, национални фудбалски стадион и пратећа инфраструктура.
Док изградња иде брзо, у сенци остаје ко све ради на овом државном пројекту.
ЦИНС је месецима покушавао да званичним путем дође до списка фирми укључених у овај пројекат, али без успеха.
Због тога је ЦИНС истраживао и до имена фирми долазио кроз разговор са људима, директним контактирањем компанија, прикупљао судску и другу документацију и направио базу са преко 200 фирми за које је потврдио да раде на једном од најважнијих државних пројеката као извођачи, подизвођачи или добављачи.
Међу њима су и фирме за које јавност раније није знала да су ангажоване за потребе ЕXПО-а, а иза којих стоје сарадници и сродници људи из криминалних кругова, као и људи блиски власти.
ЦИНС открива да су на тим пословима фирме сарадника и породица бившег вође сурчинског и члана земунског клана, осуђени члан групе Пинк Пантер, као и особа осуђена за помагање у прикривању Аркановог убице. Од пројекта приходују и сестра Александра Видојевића – Аце Рошавог, блиског сину председника Србије и навијачу Партизана, као и бивши вођа групе Алкатраз осуђен за убиство Бриса Татона. На ЕXПО-у ради и потпредседник УО ФК Црвена звезда, бизнисмен познат по вишемилионским набавкама возила за Министарство унутрашњих послова (МУП).
Макиш бетон – фирма сестре Аце Рошавог и осуђеног у случају Аркан
Фирма Макиш бетон основана је средином 2024. као фирма за производњу бетона. Било је то годину дана након што је Србија изабрана за домаћина ЕXПО-а. Према финансијским известајима, ова фирма убрзо је ангажована на великим државним пројектима у престоници, као што су Београд на води и ЕXПО.
Приходи Макиш бетона прошле године су седам пута увећани у односу на 2024. Од 2,1 милијарде динара прилива, 70% новца дошло је управо од рада на ЕXПО-у.
Већинска власница фирме Макиш бетон је Маријана Ђерић Мандреш, за коју ЦИНС открива да је сестра Александара Видојевића – навијача некадашње партизанове групе Јањичари познате по инцидентима, блиског Српској напредној странци (СНС).
На Фејсбук профилу Ђерић Мандреш нема јавно доступних информација о ЕXПО-у. Пише само да је годинама запослена у Телекому Србија.
Поред ватреног навијања за Партизан, њу и њеног брата Александра Видојевића везују родитељи, иста адреса, као и испреплетени породични и пословни односи.
Наиме, Видојевић је пријављен на истој адреси као и његова сестра и њен супруг. Реч је о стану који припада оцу њеног супруга. На тој адреси полиција је тражила Видојевића у фебруару ове године јер је избегавао суд. Како га нису затекли у стану, позвали су његову сестру, која им је рекла да јој је брат пренео да се јавио суду, а да је тренутно ван земље.
Додатно, у мају 2025. Видојевићева супруга Нада, преузела је власништво над фирмом Озон цлеан, коју је до тада држао Ненад Мандреш, супруг његове сестре Маријане.
Против Видојевића тренутно се води поступак за насилничко понашање, потврдили су ЦИНС-у из Првог основног јавног тужилаштва у Београду. Наиме, због инцидента у ноћном клубу Комитет у Бетон хали 2018 био је у притвору, а затим и са десеторицом других оптужен да је учествовао у ломљењу инвентара и пребијању више особа. Суђење је више пута одлагано, а Видојевић се према писању Радара није појављивао на рочиштима.
Против њега су се у Прекршајном суду у Београду водила и два саобраћајна прекршајна поступка, али су оба застарела.
Годинама уназад Видојевић се повезује са СНС-ом. Тако је према писању Нове, 2023. предводио активисте и симпатизере СНС-а који су присуствовали предизборној конвенцији у Београдској арени. Познате су и фотографије Видојевића са Данилом Вучићем – на трибинама Светског првенства у Русији 2018. и касније у београдском кафићу, где су заједно гледали утакмицу.
У поступку у којем је оптужен за мучење и ликвидацију седморице људи у Ритопеку, трговину дрогом и поседовање арсенала оружја, Вељко Беливук је именовао Александра Видојевића као кључну спону са државним врхом, о чему је писао КРИК.
Други сувласник у фирми Макиш бетон, са 40 одсто удела, је Вујадин Крстић, преко своје фирме Мачва новоградња. Крстић се повезује са случајем убиства Жељка Ражнатовића Аркана у хотелу Интерконтинентал почетком 2000. године.
Наиме, након што је и сам рањен у пуцњави, Арканов убица Добросав Гаврић тражио је од Крстића да му у Лозници ангажује лекара за помоћ у приватној ординацији. Крстић је сутрадан из те ординације преузео крвави панцир и однео га свом куму Милету Ђурићу, уз упутство да панцир опере, сакрије и да по потреби слаже да је донет са Косова.
Због помагања убици Крстић је осуђен на четири године и 6 месеци затвора.
Крстић је по занимању металоглодач, а у пресуди је наведено и да је био резервни полицајац почетком двехиљадитих. Данас, поред тога што производи бетон, Вујадин Крстић држи и кафе пицерију у Лозници.
ЦИНС је ступио у контакт са оба власника Макиш бетона, Вујадином Крстићем и Маријаном Ђерић Мандреш, који су у кратком разговору рекли да ће се накнадно јавити. Када их је новинарка поново позвала, није успела да ступи у контакт са њима.
Предузеће за путеве Ваљево – везе са Чуметом
Према документацији у коју је ЦИНС имао увид Предузеће за путеве Ваљево (ПЗП Ваљево) даје песак за пројекат саобраћајница у оквиру ЕXПО-а. Ова фирма се бави изградњом, реконструкцијом и одржавањем путне инфраструктуре, а годинама уназад ради на државним пројектима попут изградње путева и мостова, санација клизишта и другим.
ПЗП Ваљево се годинама повезује са некадашњим вођом сурчинског клана Љубишом Бухом Чуметом.
Наиме, ову фирму је 2005. приватизовао Душан Васовић, јавности познат као Бухин адвокат. Око 74% власништва у ПЗП Ваљево званично припада адвокату Васовићу, а остатак малим акционарима.
„Мислим да ми не радимо за Еxпо. Радимо за неке подизвођаче њихове. Нешто ситно асфалтирамо“, рекао је Васовић за ЦИНС и упутио нас за даљу комуникацију на директора фирме Александра Поповића. Ипак, Поповић је рекао да није овлашћен да даје информације.
Бухина бивша супруга Ивана Туловић за Цапитал је рекла да је Буха стварни власник бројних фирми које су формално регистроване на друга лица – међу којима су ПЗП Ваљево и бањалучка фирма Леин.
ЦИНС је раније писао да је фирма Леин, заједно са пословним партнерима, била у поседу земљишта и дозвола за изградњу малих хидроелектрана на 24 локације у општини Босилеград. Преко сувласништва у фирми Пуре Енергy учествовала је и у продаји пројекта МХЕ Вировци фирми ВС Енергy, чији су власници били Славко Пандрц и његов син Милош Пандрц, некадашњи припадник групе Дарка Шарића.
Љубиша Буха Чуме био је вођа сурчинске групе, која је деведесетих била једна од најорганизованијих међународних кријумчарских група кокаина и хероина у овом делу Европе, пише у Белој књизи МУП-а – документу у коме је преглед организованих криминалних група с почетка 2000-их.
Група се најпре бавила отимањем и враћањем украдених аутомобила за новац, да би се касније окренула кријумчарењу опојних дрога у великим количинама, а озбиљну материјалну корист стицала је и нелегалном трговином нафтом, нафтним дериватима и цигаретама.
Љубиша Буха Чуме био је сведок сарадник у поступку за убиство премијера Зорана Ђинђића. Бухин исказ суд је оценио као један од кључних за расветљавање деловања земунског клана.
Пре убиства премијера, Земунци су у више наврата покушали да убију Буху, а у једном покушају, према сопственом признању, учествовала је и његова тадашња супруга.
НМ Коп – фирма Багзијевог сина
Фирма НМ Коп се десет година бави ископавањем песка.
Од њеног основања 2016, власник НМ Коп-а је Немања Миленковић – син Дејана Миленковића Багзија, некадашњег члана земунског и сурчинског клана.
У разговору за ЦИНС Немања Миленковић испрва је негирао учешће своје фирме у радовима на пројекту ЕXПО, наглашавајући да се он не бави извођењем радова.
Међутим, ЦИНС је од Трећег основног јавног тужилаштва добио документацију из кривичне пријаве против фирме НМ коп, а у вези са сумњом да су илегално копали песак. У пријави која је одбачена прошле године наводе се и делови Миленковићевог исказа где каже да су у тренутку спорног копања, почетком 2025, пуни капацитети фирме НМ Коп били ангажовани на пројекту ЕXПО 2027.
Након што је новинарка ЦИНС-а предочила Миленковићу његов исказ дат тужилаштву, он је признао да је фирма ипак учествовала у радовима.
„То је завршено још било прошле године.“
Миленковић је на крају прецизирао и да је његова улога искључиво у производњи и продаји песка. Он тврди да управо због тога нема прецизан увид у то где се материјал уграђује, наводећи да не испитује возаче о дестинацијама на које одвозе песак након куповине.
Против Немање Миленковића у више београдских тужилаштава формирани су предмети за више кривичних дела, потврдили су за ЦИНС-у из тих тужилаштава. Међу њима је пријава за неовлашћено држање опојних дрога, за коју је касније ослобођен оптужби, а одбачене су и две пријаве за крађу. У току је предистражни поступак за утају пореза, док за недозвољено држање оружја ЦИНС-у није достављена информација о исходу поступка.
Извор: ЦИНС
