Прочитај ми чланакДок се пажња јавности поново усмерава ка Ормуском мореузу, иза кулиса се одвија технолошка трка која би могла променити начин вођења поморских операција.
У средишту приче је Иран, који, према проценама војних аналитичара, развија капацитете који превазилазе класичне методе контроле мора.
У питању нису само бројке и распоређивање пловила, већ и покушај увођења вештачке интелигенције у саму срж поморске муниције.
Војни стручњак Јуриј Кнутов у разговору за руске медије указује на оно што назива логичним следећим кораком: Иран је потенцијално способан да користи поморске мине опремљене елементима вештачке интелигенције против бродова.
Та процена не долази из вакуума. Техеран већ поседује разноврстан арсенал мина које реагују на физички контакт са трупом или на акустичне сигнале које производе бродски пропелери. Како Кнутов примећује, прелазак на селективно деловање уз помоћ алгоритама није више питање теорије, већ имплементације.
У исто време, политички тон додатно подиже тензију. Доналд Трамп је раније јавно саопштио да је наредио америчкој морнарици да без оклевања отвара ватру на сва иранска пловила, укључујући и мала, уколико буду примећена како постављају мине у Ормуском мореузу.
У објави на Трутх Социал-у јасно је поручио да „не би требало да буде оклевања“, уз додатак да ће амерички миноловци утростручити напоре како би очистили стратешки пролаз.
Кнутов, међутим, скреће пажњу на техничку димензију која мења правила игре. Како објашњава, у меморији упаљача могуће је сачувати библиотеку снимљених звукова различитих циљева – од танкера до разарача. Таква база података омогућава да мина селективно реагује и детонира у тачно одређеном тренутку, када препозна циљ који јој је унапред „задат“. Другим речима, не ради се више о насумичном ризику, већ о прецизно усмереној претњи.
Овакав приступ, како тврди исти извор, није нов у иранској војној пракси. Сличан принцип већ се користи у беспилотним чамцима. Они су опремљени видео камерама и дигиталним моделима циљева: када систем препозна одговарајућу мету, аутоматски је закључава и покреће напад без потребе за директном људском интервенцијом.
Управо та чињеница даје додатну тежину тврдњи да Иран може пренети исти концепт на поморске мине.
Истовремено, присуство на води говори своју причу. Према доступним сателитским снимцима, више од 30 брзих чамаца, познатих као такозвана „флота комараца“, распоређено је дуж обале Исламске Републике.
Та пловила су наоружана противбродским ракетама и имају задатак да штите Ормуски мореуз. Уз њих, постоји могућност да и мини-подморнице патролирају истим простором, додатно компликујући ситуацију за све актере који се ослањају на пролаз кроз тај кључни енергетски коридор.
У овом сложеном мозаику, кључна теза остаје јасна и све присутнија: Иран не само да располаже класичним средствима за контролу мора, већ развија способност да интегрише вештачку интелигенцију у поморске мине, чиме би селективно циљао бродове и додатно појачао своју стратешку позицију у Ормуском мореузу.
Управо та комбинација технологије и геополитичког притиска уноси нову дозу неизвесности у већ напету ситуацију.
А како се ствари даље буду развијале, остаје отворено питање – да ли ће технолошка иновација променити равнотежу на води брже него што политички актери могу да одговоре на њу, или ће све остати на нивоу процена и упозорења која тек чекају потврду у пракси.
