Лидери Шкотске, Велса и Северне Ирске потписали су данас у Кардифу меморандум о разумевању којим заједнички тврде да њихови народи имају право на самоопредељење и да се „време Вестминстера ближи крају“. Документ су ставили потпис Џон Свини, премијер Шкотске и лидер Шкотске националне партије, Рун ап Јорверт, премијер Велса и лидер Плејд Кимруа, и Мишел О’Нил, премијерка Северне Ирске и потпредседница Шин Фејна. Састанку је присуствовала и председница Шин Фејна Мери Лу Макдоналд. Сусрет је одржан у својству партијских лидера, а не као званична међувладина седница.
Политичка тежина потписа је у тренутку. Први пут од почетка деволуције крајем деведесетих све три пренете управе у Уједињеном Краљевству воде странке које желе излазак из уније. Плејд Кимру је у мају освојио 43 од 96 места у велшком Сенеду и формирао мањинску владу, чиме је круг затворен: Шкотска већ годинама има премијера из СНП-а, Северна Ирска премијерку из Шин Фејна, а сада и Велс има националисту на челу. У самом тексту стоји да „нема јаснијег знака за људе на овим острвима и у свету да се време Вестминстера ближи крају“.
Декларација каже да ниједна влада у Лондону нема право да блокира демократију нити да подрива начело да народи сами одлучују о будућности. Британску владу позивају да „припреми, планира и олакша уставне промене“ у свакој јурисдикцији. Истовремено признају да странке немају исти уставни циљ ни исти роковник: свака нација ће, како пише, одлучивати на свој начин и у своје време. Свини и О’Нилова отворено говоре о референдумима. Ап Јорверт је, напротив, искључио референдум у првом мандату и најавио националну комисију која треба да припреми тло. Његова већина је танка: Плејду недостаје шест посланика до апсолутне већине.
Поред права на отцепљење, три лидера обавезала су се на сарадњу у три области: јача и праведнија економија, проширење сопствених енергетских ресурса и однос према Европи. Брегзит је, кажу, оштетио њихове привреде и сузио шансе грађанима. „Будућност наших нација припада Европској унији“, стоји у тексту. Порука је упућена и бирачима који су после изласка из ЕУ остали без јединственог тржишта, и Бриселу који у шкотском и ирском питању одавно види политички капитал.
Самит је одржан два дана после изјаве америчког председника Доналда Трампа да би желео да види уједињену Ирску. О’Нилова је то протумачила као доказ да је расправа о јединству „веома жива“. Британски премијер Енди Бернам рекао је да би одобрио нови шкотски референдум ако постоји јасан консензус. Свини му је одговорио да се Бернам суочава с могућношћу да уђе у историју као последњи премијер Уједињеног Краљевства. Та размена показује да Кардиф није само симболички чин, него притисак на Даунинг стрит да више не одлаже питање које Лондон годинама гура под тепих.
Историја коју документ прећутно дозива дуга је. Енглеска је Велс припојила још 1284. године. Шкотска је под енглеску круну пала 1603, а парламенти су спојени 1707. Заједничка краљевина са Ирском настала је 1801, да би после поделе острва 1922. држава 1927. добила данашњи назив Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске. Кардифска декларација не руши ту конструкцију преко ноћи. Она први пут ставља три националистичке власти за исти сто и тера Лондон да одговори да ли ће референдуме допустити, блокирати или одуговлачити док се политички пејзаж даље не промени. За сада је то меморандум, не акт о независности. Али порука свету је јасна: унија више није консензус три престонице ван Лондона.
(Србин инфо)
