Прочитај ми чланакЛозница је једна од општина у којима је снази ванредна ситуација. На терену ситуација је данас много боља, након што су прекјуче мештани протестовали током седнице Кризног штаба, а председница општине обећала да ће сви добити струју у року од 72 сата. У појединим селима, попут Корените и Ступнице, трафо станице су још ван снаге. Струја је долазила тек на кратко, након што је претходно није било пуних недељу дана
Зимницу коју је спремила у замрзиваче може да баци. Јер већ седам дана, од прошле недеље, Верица Спасојевић нема струју. Божић је дочекала под свећама.
– Стао живот, шта да кажем. Нема струје, нема ничег. Одсечени смо од света. Као да није 21. век – каже Верица Спасојевић из села Коренита за Н1.
Јер није нормално да у 21. веку, на свега неколико километара од манастира Троноша струје нема. Пут им је, кажу мештани, рашчишћен тек прекјуче.
– Устајеш уз свећу и завршаваш дан. Тако изгледа, кад немаш струје немаш ништа – каже она.
Помоћи нема, па су Верица и њене комшије сами купили агрегате. Понестаје полако и хране за кокошке, гуске и овце које држи.
– 2017. и 2018 много јача зима и много већи снег, ал је било струје – каже она.
– Па мислим да је проблем неулагање у електродистрибуцију – одговорила је она на питање шта мисли да је проблем.
Памте мештани Корените и већи минус и већи снег, али не памте када су Божић дочекали и били седам дана без струје. Огорчени су на локалне власти из Лознице јер нити су из звали, нити дошли да их посете и да виде да ли им нешто треба.
Не верују Верица ни Станимир ни у оно што су чули од локалних власти, да се до далековода није могло јер се налазе на приватним имањима…
– Пошао сам са колицима да узмем акумулаторе да бих могао да петљам нешто, да стављам неке сијалице, више свећа немам. Не могу да изађем са аутом, не могу да упалим ауто, не могу да изађем никуд. Пут такав какав је ево видите за не дај Боже никоме – каже Станимир Васиљевић из села Коренита.
Да мора до болнице рецимо да одвезе непокретну ташту питање је како би уопште стигли.
Да нема комшије који се некако пробио до њихових кућа да нахрани стоку и донесе акумулаторе никакве помоћи не би било. У заосеку који је, кажу, једини који није добио ни метар асфалта.
– Замрзивач сам извадио и затрпао у снег ја сам човек сељак, ја немам пара у кеси да приуштим себи задовољство. Значи повадио из замрзивача у канте затрпај снегом и чекај да дође струја. Такав је живот у овом нашем селу и у 21. веку, нажалост – каже Васиљевић.
Храну ће морати да баце, шта ће прорадити од кућних апарата кад коначно стигне струја велико је питање. У обећања која су чули од градоначелнице не верују.
– Шта да верујем, што да неће неко да ти да, да ти наконади. Није само ствар у струји него што има штете. То је ствар не верујем. Али ми ћемо им се захвалити њима, мислим цело Подриње да ће им се захвалити на предстојећим изборима како су нам се одужили… – каже Спасојевић.
Док не дочекају изборе, размишљају о наредним данима. У којима ће тек сабирати колико их је нечија небрига коштала.
