Пре много година, мој пријатељ свештеник да ми објасни карактер неког лика, каже ми за њега: „Тај би продао и покров са мајчиног гроба“. Први пут сам чуо овај израз, занимљиво како је лепо описана морална наказа која је спремна ради материјалног да све у животу изда или прода.
У култном филму „Ко то тамо пева“ певач којег глуми Гага Николић објашњава путницима у аутобусу да иде у Београд на аудицију за певаче у кафани „Липов лад“. Ова кафана је почела да ради далеке 1928. године. И данас старији београђани (где и себе убрајам) када треба да ти објасне где је нешто обавезно ако је у околики ове кафане кажу ти: „Прођеш Липов лад …“, локална Месна заједница се зове „Липов лад“, а тако се називао и тај крај. И преживе нам ово здање и краљевину, и окупацију Хитлера, бомбардовања и нацистичка и савезничка и НАТО, и режеме разно разне, али не дочека 100 рођендан јер га упокоји Аца Србин и његова банда.
Ова власт као скакавци у ројевима уништава све пред собом. Сетимо се безобзирно исечених столетних храстова и уништених базилика из раног хришћанства који се нашле на путу изградње боље Србије, многобројна здања из предратног Београда која су сравњена да би мафија направила апартмане, касарна 7. Пука је планирана за место забаве богаташа…
У иностранству постоји обичај у школама да деци као тему за писмени рад дају фотографију коју треба да објасне, односно о којој треба да напишу причу. Тако је и мени био изазов да напишем причу о фотографији покојног Липовог лад сада са натписом MOZZART. Jесте то симболика да на култном месту поставиш још једну од многобројних кладионица по чијем смо броју по глави становника први у свету, јасан приказ културног и моралног посрнућа.
А шта можемо од ових који су на власти да очекујемо на овом пољу у будућности, слободан сам да им дам свој предлог. Прво би уместо већ остарелог здања Народне скупштине трбало да најбоље у Сурчину, Овчи или Лединама сазидамо нови велелетни парламент, чак бих га и назвао „АВ скупштина“, а у исто време би дали MOZZARTу лекс специјалисом дозволу да стару народну скупштини реновира и ту отвори највећу коцкарницу у региону GRAND MOZZART. Испред рефлектори који парају небо, на отварању ватромет и концерт Цеце и Карлеуше… То би убрзо постало најпопуларније место пре свега за српску омладину, а рекламирали би га сви од Јокића па на ниже.
Давно симпатично један „бошњак“ ме приупита: Јел ово шега или стварно? И ја се тако често приупитам да ли је ово што нам се сваки дан дешава стварно или је ружан сан који се понавља. А ови су мајчин покров одавно већ продали.






