Podešavanja / Settings

Rusija nudi Ukrajini dalju integraciju koja će uvećati njenu trgovinsku razmenu sa Rusijom i doneti joj, Ukrajini i narodu Ukrajine, preko 100 milijardi dolara u istom periodu od sedam godina u kome SAD/NATO/EU nude jedva jednu milijardu.

Lider partije UDAR Vitalij Kličko se sastao sa američkim senatorom Džonom Mekejnom, koji je doputovao u Kijev.

Filaret je izjavio da Ukrajina treba da gleda na Zapad i da se pridruži Evropskoj uniji, a da predsednik Janukovič, koji je nedavno izjavio da Ukrajina neće pristati na dugo očekivani trgovinski sporazum sa EU, treba da podnese ostavku.

Zapad ne želi da se pomiri sa tim da predsednik Janukovič nije potpisao sporazum o evropskoj integraciji. U Kijevu i Briselu opet se govori o tome da će dokument ipak biti potpisan – na narednom samitu 2014. godine. O prognozama razvoja situacije govore eksperti

Rusija želi da ima više moći da bi zaštitla svoje vrednosti, ali ne da bi dominirala nad svetom, rekao je politički analitičar Martin Mekauli, za „Rusija Danas“ u svojoj analizi obraćanja Vladimira Putina Ruskoj naciji.

Ono što danas vidimo u Ukrajini su sada već otvorene manifestacije dugotrajnih subverzija Ukrajine svim instrumentima koje koriste Sjedinjene Američke Države, uključujući i one pod kontrolom CIA-e, Stejt departmenta, vojno-industrijskog kompleksa, banki, NVO, korporacija i američkih surogata u EU i NATO, koje ćemo jednostavnosti radi zvati „SAD/NATO“.

Glavni miting vladajuće partije regiona planiran je za sutra, a Azarov je u današnjem nastupu precizirao da bi sporazum o slobodnoj trgovini sa EU, koji zamalo nije bio potpisan u Viljnusu, otvorio ukrajinske granice tuđoj robi pod uslovima u kojima bi Kijev samo gubio.

Lavrov je rekao da bez sumnje iza svega stoje provokatori i dodao da je činjenica da su zapadni partneri očigledno izgubili osećaj za realnost, što ga čini veoma tužnim.

Prema njegovim rečima, demonstranti, među kojima su rudari i metalurzi, dolaze vozovima, autobusima i ličnim prevozom.

U pozadini zaoštravanja spoljnopolitičke situacije u Ukrajini i diskusije o perspektivama daljih odnosa Kijeva sa Briselom, ništa manje nisu indikativni i poučni događaji koji se odigravaju u drugim zemljama Istočne Evrope za sve one koji bi želeli da pristupe Evropskoj Uniji.

Analiza: „Bitka za Ukrajinu“ između EU i Rusije postaje žestoka, Brisel naglo mijenja taktiku i kreće u ofenzivu – „Niti jedan kubni metar ruskog plina neće proći kroz Južni tok“.

A jedan od lidera opozicije, sa kojim je visoka predstavnica Evropske unije prošetala ruku pod ruku, javno je pozivao da se revolucionarnim putem osvoji vlast, za šta se baš i ne može reći da je u skladu sa proklamovanim evropskim vrednostima.

U godišnjem obraćanju predsednik Rusije Vladimir Putin kaže da niko u svetu ne može da ima iluziju o vojnoj najdmoći nad Rusijom, jer Rusija to neće dopustiti.

Odluka ukrajinske vlade da odloži potpisivanje sporazuma sa Briselom i da se bar delimično okrene ka istoku izazvala je pravu političku dramu, nemire i eskalaciju nasilja. Nema dileme da se na ulicama Kijeva ovih dana primenjuje stara imperijalna taktika „zavadi, pa vladaj“.

Jedan svet na kijevskom Majdanu nestaje, drugi još nije nastao; dobro je vreme da se rasplamsa nada, još bolje da se zagine.

Ukrajina bi mogla da postane jabuka razdora između Berlina i Moskve. Rusija kritikuje to što je Vestervele bio u Kijevu i podržao demonstracije, a sada i Merkel hoće da podrži opoziciju.

Sada se u Kijevu nalaze predstavnici zapadnih diplomatskih ustanova, Evrope, SAD. Naravno, u njihovom prisustvu primeniti silu znači dati adut opoziciji. Mada i to što je bilo noću, kada je milicija bez primene nasilja istisnula demonstrante sa nezakonito zauzetih teritorija, biće dovoljno.

Milicija i odred „Berkut“ krenuli su u nasilno oslobođenje zgrade kijevskog Gradskog veća, kojeg su pristalice opozicije zauzele.

Vitalij Kličko, ili „dr čelična pesnica“, sa svojim bratom Vladimirom Kličkom čini najpoznatiji tandem današnjice u teškoj kategoriji u boksu. Vitalij Volodimirovič Kličko rođen je 19. jula 1971. u Belovodsku, tadašnjoj Kirgiziji, SSSR, a u današnjem Kirgistanu. Ovaj Ukrajinac je pored uspešne sportske karijere osnovao i svoju političku stranku „Udar“. Pitanje koje se prirodno nameće glasi da li je Vitalij u politici uspešan kao i sportu.

Ukrajina mnogo veća i važnija od Srbije, mnogo bliža Rusiji i više od nje zavisi, ali se povija, grči i gotovo raspada pod udarima jednog, privremenog i vrlo uslovnog „ne” Briselu.