Podešavanja / Settings

Zasedanie Rossiйsko-Ukrainskoй mežgosudarstvennoй komissii

Kako se videlo iz proteklih dešavanja koja su bila odlučujuća za izbor puta kojim će da krenu zvanični Kijev i Beograd, ispostavilo se da je Ukrajina zagrizla masni zalogaj koji joj je ponudila Rusija u vrednosti od preko 17 milijardi dolara, dok se Srbija upecala na praznu udicu briselski h obećanja. Evo o čemu se radi.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je danas na velikoj godišnjoj konferenciji za novinare u Moskvi izjavio da je Rusija morala Ukrajini da ponudi paket pomoći vredan više milijardi dolara zato što ta susedna „bratska zemlja“ prolazi kroz ekonomsku i političku krizu.

Srbija samo što nije dobila tačan datum, po svoj prilici 21. januar, kao zvanični početak pregovora o pristupanju EU. Ali i sama ta minimalna doza neizvesnosti će dobro poslužiti medijima u Srbiji tokom prazničnog zatišja, da popune zjapeću prazninu koju svetlucave žute zvezdice na plavoj podlozi pokušavaju da zabašure.

Rusija planira da investira u hartije od vrednosti Ukrajine 15 milijardi dolara. Istovremeno cena gasa za Kijev će biti privremeno spuštena skoro jedan i po put. Do takvih dogovora došli su predsednici Rusije i Ukrajine Vladimir Putin i Viktor Janukovič.

Ukrajina i EU su uspostavili diplomatske odnose 1991. godine. Od 1991. godine Ukrajina koristi i finansijske programe za bivše republike SSSR-a. Tačnije, preko TACIS programa je dobila od Brisela u periodu od 1991. do 2006. godine oko milijardu evra (ili oko 60 miliona evra godišnje).

Rusija će uložiti 15 milijardi dolara iz svog rezervnog fonda u ukrajinske papire od vrednosti, a cena ruskog gasa za Ukrajinu će biti smanjena praktično za trećinu, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin na pres konferenciji održanoj nakon Šestog zasedanja međudržavne komisije Rusije i Ukrajine, prenosi Interfaks.

Aktivnost Budimpešte u ukrajinskom pravcu postaje sve primetnija. Mađarska je zainteresovana za Zakarpatje (tj. Zakarpatsku Ukrajinu), u kome kompaktno živi mađarska etnička manjina od 150.000 ljudi (tj. 12% stanovnika Zakarpatske oblasti), od kojih preko 90% smatra da im je mađarski maternji jezik.

O spoljnopolitičkim odnosima u današnjoj Evropi i da li bi Srbija trebalo da se okrene EU ili Rusiji, redakcija „Srbin info“ je razgovarala sa Borisom Nadom, književnikom i stručnjakom za geopolitiku.

Premijeri Srbije Ivica Dačić i Ukrajine Nikolaj Azarov, povodom mogućeg pristupanja njihovih zemalja Evropskoj uniji izneli su dva potpuno različita mišljenja. Dok je Dačić s jedne strane izjavio da je jedini spas za Srbiju u pristupanju Evropskoj uniji, ukrajinski premijer smatra da bi baš to za njegovu zemlju značilo ekonomsku propast. Dakle, kako je moguće da pomenuta dvojica državnika na sasvim suprotan način vide budućnost svojih zemalja, iako ih muče slični problemi?

Šampion sveta u teškoj kategoriji u verziji Svetskog bokserskog saveta (WBC) Vitalij Kličko povukao se danas iz sporta da bi se posvetio politici.

U međuvremenu evropski komsera Štefan Fjule je izjavio na Internetu da je rad na sporazumu sa Ukrajinom obustavljen. To se može razmatrati kao pokušaj da se pritisku ukrajinske vlasti i da se ubrza donošenje odluke o asocijaciji sa EU, ističe potpredsednik Centra za modelovanje strateškog razvoja Grigorij Trofimčuk.

Ukoliko Kijev zatraži, Moskva bi mogla da joj da zajam, kaže pomoćnik ruskog predsednika. Ukrajini treba 17 milijardi dolara za isplaćivanje duga u 2014. Viktor Janukovič u utorak uveče sa Vladimirom Putinom. Demonstranti za isto vreme najavljuju velike proteste.

EU je suspendovala rad na Sporazumu o pridruživanju sa Ukrajinom. Ovo je izjavio komesar za proširenje- Štefan File. U međuvremenu, u Kijevu se strasti ne smiruju, u nedelju (15. decembra) desetine hiljada protivnika vlade održale su „dan dostojanstva“ na Trgu nezavisnosti. Istovremeno, sa svojim nešto manjim prostestom, ali ipak veoma masovnim okupljanjem, nastupile su pristalice Viktora Janukoviča i Partije regiona.

Predsednik srpske dijaspore Dragan Stanojević je jedan od onih političara koji se bori da njegova zemlja svestrano jača odnose sa bratskim slovenskim narodima. Zbog toga je on vrlo zabrinuto doživljavao „buldožersku revoluciju“ u Srbiji 2000. godine, koja je državu odvela u pravcu večitih evrointegracija. Isti osećaj g. Stanojević ima sada i u Ukrajini

Rusija nudi Ukrajini dalju integraciju koja će uvećati njenu trgovinsku razmenu sa Rusijom i doneti joj, Ukrajini i narodu Ukrajine, preko 100 milijardi dolara u istom periodu od sedam godina u kome SAD/NATO/EU nude jedva jednu milijardu.

Lider partije UDAR Vitalij Kličko se sastao sa američkim senatorom Džonom Mekejnom, koji je doputovao u Kijev.

Filaret je izjavio da Ukrajina treba da gleda na Zapad i da se pridruži Evropskoj uniji, a da predsednik Janukovič, koji je nedavno izjavio da Ukrajina neće pristati na dugo očekivani trgovinski sporazum sa EU, treba da podnese ostavku.

Zapad ne želi da se pomiri sa tim da predsednik Janukovič nije potpisao sporazum o evropskoj integraciji. U Kijevu i Briselu opet se govori o tome da će dokument ipak biti potpisan – na narednom samitu 2014. godine. O prognozama razvoja situacije govore eksperti

Rusija želi da ima više moći da bi zaštitla svoje vrednosti, ali ne da bi dominirala nad svetom, rekao je politički analitičar Martin Mekauli, za „Rusija Danas“ u svojoj analizi obraćanja Vladimira Putina Ruskoj naciji.

Ono što danas vidimo u Ukrajini su sada već otvorene manifestacije dugotrajnih subverzija Ukrajine svim instrumentima koje koriste Sjedinjene Američke Države, uključujući i one pod kontrolom CIA-e, Stejt departmenta, vojno-industrijskog kompleksa, banki, NVO, korporacija i američkih surogata u EU i NATO, koje ćemo jednostavnosti radi zvati „SAD/NATO“.