Pročitaj mi članak
Украјина би могла да постане јабука раздора између Берлина и Москве. Русија критикује то што је Вестервеле био у Кијеву и подржао демонстрације, а сада и Меркел хоће да подржи опозицију.
Пре тачно девет година, крајем новембра 2004. Герхард Шредер, тада канцелар, телефоном је позвао руског председника Путина – због Украјине. Било је то време „наранџасте револуције“, стотине хилајда људи је изашло на улице Украјине из протеста због лажираних избора. „Дозволите нам да помогнемо како ситуација не би измакла контроли. Треба нам демократска, мирна Украјина“, рекао је Шредер.
Русија је тада стала на страну Јануковича, који је лажирао изборе, Путин му је честитао. Ипак, на крају се Русије више није мешала, протести су протекли мирно, избори поновљени, опозиција победила. Јанукович је постао председник – али, 6 година касније 2010. године.
Русија је изазвала кризу
Овај пут, канцеларка Ангела Меркел, још није посегнула за телефоном да позове Путина, поразговара о актуелној ситуацији у Украјини. А могал би, јер ситуација је напета као 2004. Овај пут стотине хиљада демонстрирају за приближавање Европској Унији. Криза је, између осталог изазвана пиритском Русије на Украјину, која јој је запретила трговинским санкцијама уколико потпише ССП са ЕУ.
ЕУ преко Украјине у Русију
Између Русије и Украјине делује Зона слободне трговине у којој Украјина ужива велике повластице на обострану руско-украјинску корист.
Уколико се Украјина прикључи евроатланским интеграцијама, Русија ће бити приморана да заштити своју привреду, јер онда украјинска предузећа више неће бити само украјинска, већ ће долазити и са простора ЕУ.
Зато ЕУ посматрачи, жељу Русије да се одбрани од могућег повлашћеног положаја страних фирми на свом тржишту преко Украјине, злонамерно представљају као покушај Русије да притиска Кијев.
А то је заправо замена теза.
(Тамара Гузенкова за Србин.инфо)
Има у Украјини оних који би волели када се Немачка нашла у улози двоструког посредника; између Јануковича и опозиције, као би се спречило крвопролиће, а и између Јануковича и Путина, како Русија не би вршила превелики притисак на Украјину због приближавања ЕУ.
Јенс Паулус из Фондације Конрад Аденауер, блиске ЦДУ, каже да би таква посредничка улога била тешка и да Немачка не би требало да се упусти у тако нешто. С друге стране каже он, „Немачка боље познаје Русију од других чланица ЕУ“ и могла би, приликом разговора о приближавању Украјине ЕУ, да растумачи руске интересе у региону.
И Сабине Фишер, из фондације Наука и Политика је скептична и сматра да би Немачка као и друге чланице ЕУ требало да утиче да се избегне насиље између демонстраната и снага безбедности у Украјини. То је довољно посредовања.
Москва кртикује, Берлин иде корак даље
Прошле седмице министар спољних послова Немачке Гидо Вестервеле је био у Кијеву, поводом састанка ОЕБС-а. Он је искористио прилику да обиђе демонстранте на Мајдану и састан се вођама опозиције – али представницима власти. Међутим, то је у Москви изазвало огорчење.
Премијер Медведев и министар спољних послова Лаверов пребацили су Вестервелеу мешање у унутрашње ствари Украјине.
Министарство у Берлину је одбацило критику из Москве. И не само то, чини се да је Берлин спреман да иде и корак даље: судећи по извештајима медија, средином месеца, за време самита ЕУ у Бриселу, Ангела Меркел планира да се састане са Виталијем Кличком, једном од вођа опозиције у Украјини, и тако му демонстративно пружи подршку. То сигурно неће одушевити Русију.
Кличко: Уморни смо од овог система
Има медија у Немачкој, као што је на пример Франкфуртер Алегмејане цајтунг, који сматрају да Украјина постаје „ терет за руско-немачке односе“. Руски стручњаци за се с тим не слажу. Вестервеле одлази са функције министра спољних послова и његовој посети не треба дати претерану тежину, изјавио је за ДW Владислав Белов, шеф одељења за Немачку у руској Академији наука.
„Меркел је рекла да Немачка и Русија своју будућу сарадњу не би требало да виде црно-бело“, каже Белов. Меркел је дала идеју да се дебата о Украјини скрене са линије или – или (ЕУ или Русија) и такође најавила да ће о томе са Путином разговарати на следећем сусрету, почетком 2014. Дакле, Белов сматра да Украјина уопште не оптерећује немачко – руске односе.
