Podešavanja / Settings

Konačno kreće ostavinska rasprava o podeli imovine supruge doživotnog predsednika SFRJ Jovanke Broz, a od ovog ročišta očekuje se i pokretanje s mrtve tačke i rasprava o nasleđu Josipa Broza Tita koja je ušla u 33. godinu!

Zanimljiva je priča da je Tito čak i u ovoj sali demonstrirao moć gostima, u smislu “zna se ko je gazda”.

Istorija Srbije protkana je zloupotrebama državne birokratije u svrhe ličnog bogaćenja. Može li se donošenjem Zakona o poreklu imovine tome stati na put?

Britanski pokušaj izglasavanja Rezolucije o Srebrenici, koja je imala za cilj da Srbe istorijski žigoše kao genocidan narod, sa svim posledicama koje iz toga proističu, zahvaljujući Rusiji nije slavno završio, ali je svakako doneo određene posledice i pouke, ne samo u političkom smislu. Jedna od njih, koja se očigledno Britancima ne dopada, jeste odgovarajuće otražnjenje u srpskoj javnosti vezano za kontinuitet antisrpskog delovanja britanske Krune kroz istoriju.

U nekim akcijama koje je organizovala tajna policija kriminalci nisu bili svesni svoje uloge

Evropa se te 1952. godine navikavala na vreme posle rata. Hladni rat se razbuktavao, mada je tada još glavna stvar bio unutarkomunistički sukob “bratskih” zemalja – Jugoslavije i SSSR-a – koji će poljuljati stvaranu “političku blokovski geometriju”

Mit – Josip Broz ili Ambroz, Hrvat ili sin poljske grofice Marije, likvidator u belim rukavicama, austrougarski podnarednik u Prvom svetskom ratu, šef zloglasne jedinice sovjetske tajne službe NKVD ili klavijaturista, enigmatska zmija, drug Valter, humanista samoupravljanja, diktator ili mašinbravar, trojanski konj Komiterne ili mlinar. Bez ikakve sumnje bio je dreser primitivaca i malograđanskih bašibozluka.

Da je lik tragičnog heroja srbske povesnice, đenerala Dragoljuba Mihailovića, suštinski bitan za ono što se sa Srbima dešavalo u 20. veku, nije potrebno mnogo govoriti. Njegova nedavna rehabilitacija bila je dugo željena i čekana; prvi gerilac okupirane Evrope rehabilitovan je zato što je titoističko suđenje, koje ga je lišilo života i časti, bilo puka groteska.

Evropska unija odavno pokušava da uzme pod svoje „budno okrilje“ sve bivše republike Jugoslavije koje je posle Drugog svetskog rata skupio i ujedinio Tito.

Zbog partijskog karaktera svoje vojske Tito je imao prednost i u disciplini oficirskog kadra, a Mihailovićevi odredi su i u Srbiji, a pogotovo u drugim delovima Jugoslavije, predstavljali više autonomne teritorijalne gerilske jedinice nego pravu subordinisanu vojsku. Taj problem Mihailovića je zatekao i u leto 1944, u jeku odsudne bitke za Srbiju:

Jedna od parola studentskog protesta devedesetih bila je „Isključi TV, uključi mozak“. Mladi danas malo gledaju televiziju. Informišu se preko društvenih mreža, a upravo one amortizuju nezadovoljstvo siromaštvom, nepravdom, sistemom. Parole su zamenili komentari koji se uglavnom gube u sajber prostoru, kojim suvereno vladaju botovi raznih boja.

Gostujući na Kraljevačkoj televiziji u tradicionalnoj emisiji istorijsko-političke tematike koju vodi istoričar Milan Petrović, gostovao je 10 maja dr Dragan Petrović. Ovoga puta tema emisije je bila Josip Broz Tito – dodatni čas.

Ni sada, 35 godina posle Titove smrti, u nekim gradovima regiona nije prestalo sećanje na taj praznik, pa ni njegovo obeležavanje.

Gledamo po medijima i društvenim mrežama kako se rasplamsala polemika između virtuelnih partizana i četnika. Povod je rehabilitacija Draže Mihailovića. Da se razumemo, đenerala Dražu Mihailovića je trebalo odavno rehabilitovati i dati mu zasluženo mesto u našoj istoriji kao vođi jednog od dva antifašistička pokreta.

Kada je 2006. godine Skupština Republike Srbije usvojila Zakon o rehabilitaciji, mišljenja stručne javnosti bila su podeljena. Želeći da izbegne komplikovanu i sporu (a nekad i zakonom ograničenu) proceduru obnove postupka, zakonodavac se odlučio za rešenja koja se koncentrišu samo na to da li je osuda ili progon bio izvršen iz „ideoloških i političkih razloga“[1]. Tako je težište rehabilitacije sa činjeničnih prebačeno na formalno-pravne aspekte osude.

Autori u posebnom delu analize izdvajaju jedan istorijski podatak – da je Draža Mihailović još 1941. godine, posle prvog susreta sa Titom, javio saveznicima da je on siguran da je vođa jugoslovenskih partizana – Rus.

Predstavnici Saveza antifašista Srbije i Asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta pokazali su u Duelu B92 koliko je pogled na istoriju podeljen.

Ovog meseca se navršava 123. godina od rođenja Josipa Broza, a da li je ta godišnjica 7, 9, 12. ili 25. maja, nažalost, istoričari nisu uspeli da se slože. Kao što se ne slažu i oko mnogobrojnih pitanja u vezi sa životom i delom vođe komunističke revolucije, maršala Jugoslavije, sina naših naroda i narodnosti…

U Kući cveća u ponedeljak obeleženo 35 godina od smrti Josipa Broza, doživotnog predsednika SFRJ. Maršalov grob posetilo više od 2.000 ljudi iz svih republika bivše SFRJ.

Sveta stolica snosi najveću odgovornost za razbijanje SFRJ, SRJ, SCG i danas Srbije.Odluku o konačnom razbijanju Titove Jugoslavije Vatikan je pokrenuo memorandumom državama KEBS-a, 26. novembra 1991. godine. Sve je dogovoreno na sastanku pape Jovana Pavla II sa nemačkim ministrom Genšerom.