У Кући цвећа у понедељак обележено 35 година од смрти Јосипа Броза, доживотног председника СФРЈ. Маршалов гроб посетило више од 2.000 људи из свих република бивше СФРЈ.

Командир чете почасног батаљона ЈНА Драган Ђумиз, одавно у деветој деценији, ослањајући се о штап и млађег члана батаљона, тихо корача ка Кући цвећа. Долази сваке године на дан Титове смрти. Није пропустио ни данашњу, 35. годишњицу. Стигао је око 10 часова, а многобројне групе већ су прошле поред гроба бившег врховног команданта. Иза њега непрестано пристижу колоне поштовалаца доживотног председника СФРЈ из свих република бивше државе.

КАО БРЕНД

– Музеј историје Југославије најпосећенији је 4. и 25. маја – рекла је Ана Радић, портпарол Музеја.
– За разлику од других дана, када 80 одсто посете чине туристи из западне Европе, Америке, Кине и Јапана, углавном су били са простора бивше Југославије. Све је више младих који су заинтересовани за историјско дело Јосипа Броза. Тито је постао својеврстан бренд. Нарочито последњих година либералног капитализма, када се тешко живи. Само прошле године Музеј и Кућу цвећа посетило је 110.000 људи, а последње три године број посетилаца повећао се 20 одсто.

Углавном вршњаци командира Ђумиза, стрпљиво и не марећи за здравствене проблеме, током читавог дана одавали су почаст Титу. Бивши пионири и борци спуштали су руже и венце на гроб.

– Народ памти како је онда било и не може нас нико заварати да је сада боље – говори тихо Ђумиз.

– Последњих година све више је младих који упркос пропаганди о рату и Брозу, читају и повезују. Све ово што имамо створено је у време Тита. Све ово што се распродаје и у бесцење даје изграђено је у његово време. Уживали смо поред њега углед, имали смо сва права, здравствено осигурање, школство, градили смо, путовали…

По речима Ане Радић, задужене за односе са јавношћу Музеја историје Југославије, првог сата од отварања, Кућу цвећа је посетило око 700 људи. На годишњицу Титове смрти, у просеку прође од 2.000 до 5.000 посетилаца. Многи су искористили претходне дане празника, па је од петка до недеље кроз Кућу цвећа прошло 2.300 посетилаца.

На паркингу испод Музеја историје Југославије паркирани аутобуси са таблицама од Вардара до Триглава. Дошла су организовано многобројна антифашистичка, комунистичка и удружења бораца из Србије, Хрватске, Словеније, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине.

Ту је и група младих туриста из Мађарске. Шаренило се широм парка око Музеја од југословенских војних униформи, капа, петокрака и застава. Било је смеха, сусрета са некадашњим саборцима, али и суза и непрежаљеног сећања на 4. мај 1980. године.

– Сви памтимо тај дан. То се не заборавља – каже Оливера Болф из Загреба, испред Удруге антифашиста. – У тузи и жалосто обележавамо га сваке године, јер тада смо остали без вође који нас је предводио у борби против фашизма. Из Хрватске је дошло пет аутобуса, а све више је младих чланова удружења. И захвални смо српским властима што овако прелепо одржавају Музеј и Титов гроб.

Георги Николов допутовао је из Кочана у Македонији, са још 40 суграђана. Ово је 13. година да долази у Кућу цвећа и то ће остати пракса све док га здравље буде служило. Неки су дошли и породично, не пропуштајући да својим унуцима ставе пионирске мараме и испричају им понешто о срећним временима владавине Јосипа Броза.

– Ми смо последњи Титови пионири и још се сећамо година када се живело добро и од плате. Дошла сам са сестром, мајком и ћерком која има шест година и сад јој објашњавамо ко је био Тито – рекла нам је Јелена Бузук из Сарајева.

ПОСЛЕ БРОЗА СВЕ СЕ СРОЗА

Годишњица смрти Јосипа Броза Тита обележена је и читуљама на страницама многих дневних листова у региону.

– „Послије Броза све се сроза“, једна је од најзанимљивијих читуља посвећених некадашњем највећем сину наших народа и народности. Ту су и читуље Друштва „Јосип Броз Тито“, које је себи у задатак узело чување сећања на доживотног председника Југославије.

„Нека нам не објашњавају наше време с Тобом, ми смо то време живели и уживали. Нека нам не објашњавају наше време без Тебе, ми то време једва преживљавамо и животаримо“, пише у читуљи коју потписује породица Нурџе Кезман у „Ослобођењу“. С. М.

Извор: Вечерње новости

Oznake: Jugoslavija, kuća cveća, srpska istorija, Tito