Подешавања / Settings

Без драстичног заокрета у спољној политици Москве, санкције Русији које је Европска унија увела због Украјине остаће на снази бар до марта следехе године, кажу дипломатски извори у Бриселу

Данас се састајемо усред најгорег и, могуће, најопаснијег америчко-руског сучељавања током протеклих деценија, вероватно још од раздобља Кубанске ракетне кризе 1962. године. Грађански сукоб у Украјини, изазван незаконитом сменом кијевске власти у фебруару, већ израста у посредни рат између САД и Русије. Наизглед непојмљива могућност претвара се у замисливу опцију: истински рат између НАТО-алијансе, под вођством Сједињених Држава, и пост-совјетске Русије.

Санкције су се користиле у светској историји одавно, пре свега, у виду блокаде одређених градова, морских лука још у средњем веку, као средство принуде како би се прихватили услови непријатеља или ограничили условине трговине.

Србија уместо трећеразредне државе у бирократизованој и недемократској Европској унији, своје место треба да тражи у „Новој Европи“, која би се простирала од Лисабона до Владивостока и у чијем темељу би биле суверене државе, рекла је др Санда Рашковић Ивић.

А какав је Владимир Путин изблиза? Гледа вас очима које пажљиво и тренутно процењују саговорника. Гледа вас аналитички и изгледа као да никоме одмах не верује сто одсто.

Руска страна тај потез види као припреме за остваривање војних сценарија након што је амерички министар спољних послова, Chuck Hagel, изјавио како САД морају бити спремне да се поставе према руској ревизионистичкој политици и њеној модерној војсци која се налази на вратима НАТО савеза.

„Без обзира што Порошенко нуди контолу границе, ми нећемо дозволити америчким или европским трупама да нам дођу као трећа страна, нагласио је Калашњиков.

„Не можете да направите револуцију која је усмерена против руског становништва и да очекујете да ће да остану у Украјини. Не тражите разлог за то у Русији већ у Украјини“.

Путинова деценија вратила је Русији наду у препород – оценио је Игор Стрелков, човек који је подигао Донбас на оружани устанак против кијевске хунте. „Херој Славјанска” са овом оценом је иступио у отвореном писму којим је подржао Владимира Путина и изјаснио се за „руску самобитност” поводом декларације одбеглог руског тајкуна Михаила Ходорковског коју је он представио у Вашингтону – у Freedom House.

Управо је антируски курс Запада постао катализатор развоја веза Русије са низом држава ЕУ у енергетској области.

У великој политици подударности се дешавају ретко. Зато када је уочи посете председника Русије Владимира Путина Београду постало јасно да су се сакнцијама против Русије придружиле Албанија, Црна Гора и Исланд, политиколози су се замислили.

The Saker / Степски соко је бивши војни аналитичар, рођен у Европи у породици руских избеглица. Сада живи на Флориди, где пише блог и редовни је сарадник „Русија инсајдера“. Међународна заједница блогова Степског сокола обухвата, поред оригиналног блога, француски, немачки, руски, океанијски и српски блог, а ускоро ће јој се прикључити и јужномерички члан. – Мајк Витни

У случају рата, ако би Србија затражила помоћ руске авијације, исту би могла добити већ у року од пола сата до сат времена најдаље.

Партнерство Русије и Кине у последње време доживљава велики успон који на Западу изазива бурно реаговање – од љубоморе до опреза. Током читаве недеље, пословни медији Европе и САД покушавали су да oцене последице „масовних“ руско-кинеских споразума.

Европска унија у оквиру санкција Русији позива партнере у свету да „не иду на руско тржиште“, изјавила је портпаролка у Европској комисији Маја Коцијанчић.

Дакле руска политика се враћа постепено на Балкан, где ће макар у правцу борбе против наркотика и тероризма, имати симпатије и од Немачке, која такође повећава утицај на овим просторима, одакле се извесно нешто смањује америчка предоминација.

Шта је заједничко већини конфликата и спољнополитичких догађаја у модерном свету? Без обзира да ли говоримо о рату у Украјини, Сирији, Ираку, преврату у Египту, савезима Латинске Америке, ресурсима на Арктику или обележавању ослобођења Београда од нациста – сви битнији мањи и већи догађаји у домену спољне политике могу се гледати кроз призму односа, тј . сукоба, између Вашингтона и Москве.

То није први пут да руски председник у неком страном медију критикује америчко уверење у сопствену изузетност – учинио је то пре годину дана у „Њујорк тајмсу” – али никада пре „убеђеност у властиту изузетност“ није ставио у исту раван са злочиначком идеологијом која је срушена пре седамдесет година.

Француски легионар, тренутно добровољац при армији ДНР у Новорусији, крстио се у православној цркви и узео православну веру.

Руски председник Владимир Путин низом састанака у Италији с лидерима са Запада покреће интензивну дипломатску акцију у покушају да маневрише у најгорој кризи између Русије и Запада од Хладног рата, оцењује агенција Асошиејтид прес.