Подешавања / Settings

Нека ме ноћас обгрли грање
Нек’ ме хладноће сакрије лишће
Нек’ ме јутром окупа роса

мој факултет је купила америка
избацили су леве књиге из подрума
увели плаћање свега и свачега
поставили камере по ходницима

Уз предивну руску песму, Србијо, Србијо, ти си љубав моја, желимо Вам пријатну ноћ

Мислим да је данас тај дан
остварићу мој највећи сан
извини морам да се посветим себи
јер једног дана желим да се допаднем теби

И као да је било некад,
и као да је било ту
Под великим светлим сунцем,
под великим светлим сводом

Да плаже Гое буду само моје и твоје,
да по циглама шетамо што се с Месеца виде…
И да миришемо цветове трешње…

Она је живела у малом стану
на периферији тога града под мостовима, знала је
да се смеје као да је са неког руског села
да плаче као месец октобар
и да ти прода причу док трепнеш.

Шешир мој, шешир мој,
Накосо,
Носио бих, ал’ ми неда,
Мој пос’о.

Волио сам жену свог живота
Сада тугу своју вјечно скрива
Безброј пута враћа се и крене
Да опет пође к њој под прозоре њене

Вешто скривам твој лик
од људи помало злих
к’о трн у оку
срећа је за њих

Кад ми пишеш мила мати
о свему ми пиши,
пошаљи ми стручак цвета
са нашег багрема.

Если радость на всех одна,
На всех и беда одна.
В море встает за волной волна
И за спиной спина.

Сејдефу мајка буђаше
Сејдефу мајка буђаше
устани кћери моја, Сејдефо
устани кћери моја, Сејдефо

Свиће зора у суботу
Дан долеће из даљине
Сиромаси овог краја
Чекају да сунце сине,
чекају да сунце сине.
Јој, јој…

Зашто ме будиш у зору
Врањанке мори убава
пусти ме да се наспијем
дертови да си разбијем

Можда ће ноћ однети бриге
призвук сете у очима твојим.

На крају овог напорног дана
затвори оћи и дај ми руке.

Дивну девојку имам
увек смо заједно ми
Знам да ме воли она
за њу постојим само ја

Има дана када не знам шта да радим,
јер ми ова пјесма ствара бол.
Ја те волим тако силно да умирем,
ја те волим, али не знам што.

Што те вечерас нема
Кад очи моје сузе лију
Кад душа моја ноћас пати
Кад срце само тебе тражи
Ти да се вратиш

Због чега сад туга и бол
на дивном, незном лицу твом
уместо пољубаца свих
које сам хтео да ти дам
ал’ немам права сад на то
јер бићеш жена друга мог