Ове ноћи једна жена
(Пева Жељко Самарџић)
Волио сам жену свог живота
Сада тугу своју вјечно скрива
Безброј пута враћа се и крене
Да опет пође к њој под прозоре њене
Љубио је њену косу плаву
желио да има звијезду сјајну
Сада скривен у сјеници од грања
Он се сјећа њених миловања
Ове ноћи једна жена мирно спава
На јастуку расута јој коса плава
У тишини дома свога мирног здања
Ове ноћи једна жена нешто лијепо сања
Ове ноћи један човјек некуд лута
На час мисли да је стиг о на крај пута
Ове ноћи један човјек тужно бдије
Док низ лице уморно му хладна киша лије