Podešavanja / Settings

Filološki i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Banjaluci su bili domaćini manifestacija povodom Dana ruskog jezika i domaćini delegacija iz Ruske Federacije.

Savremena žena misli da je uspeh u životu da se što više izjednači sa muškarcem – ovako je, zapravo, Nikola Tesla objasnio zašto se nikada nije oženio.

Vlatko Vedral, osim što je profesor kvantne fizike na univerzitetima u Oksfordu i Singapuru, zapravo je i najcitiraniji srpski naučnik današnjice. Vedral, inače Beograđanin, svoju karijeru započeo je u rodnom gradu, da bi svoje obrazovanje kasnije nastavio u Velikoj Britaniji.

Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), 30. i 31. maja, u Beogradu organizuje veliku međunarodnu konferenciju povodom obeležavanja stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata. Konferencija pod nazivom „Evropska tragedija 1914. i multipolarni svet 2014. godine: istorijske pouke”, okupiće neke od najuglednijih svetskih naučnika i političara koji će tokom dva dana Konferencije diskutovati o stvarnim uzrocima Prvog svetskog rata, kao i o aktuelnim međunarodnim kriznim žarištima, sa ciljem da se uoče paralele sa situacijom od pre sto godina i izvuku lekcije iz tragičnog iskustva 1914. godine.

Obično se kaže da ništa u životu nije izvesno kao smrt, ali nedavno otkriće holandskih naučnika moglo bi tu izreku da dovede u pitanje.

Na stotu godišnjicu od stvaranja epohalne teorije o klimatskim promenama, Udruženje „Milutin Milanković“ odlučilo je da svetskom naučniku i najcitiranijem srpskom akademiku u svetu, ovog proleća podigne prvi spomenik u Beogradu. Istovremeno, u Budimpešti će na zgradi u kojoj je Milanković živeo kao pritvorenik do 1919. godine biti postavljena spomen-ploča.

Nauka je odavno Milutina Milankovića svrstala u sam vrh najvećih umova 20. veka, ali ima mnogo toga zanimljivog iz njegovog života o čemu se malo zna.

„Evoluciju ne bi nikad mogli da izmisle ljudi koji veruju u Boga kojeg slave i kojem služe pravoslavni hrišćani.“ o. Serafim (Rouz).

Inicijativa nastavnika i đaka OŠ „France Prešern“ u Beogradu – zimski raspust dočekali mini-festivalom. Osmaci eksperimente pokazivali učenicima mlađih razreda

Kiša žaba koja je 2005. godine pogodila Odžake uvrštena je na listu najbizarnijih prirodnih fenomena na svetu. Spisak koji je objavljen na sajtu „Science-uncovered.com“ (razotkrivena nauka) sadrži još devet čuda koja naučnici nisu odgonetnuli.

Zbog svih ovih statističkih podataka homoseksualcima je zabranjeno donirati krv (u SAD-u od 1983.). Ne zato jer su vodeći ljudi u Zavodu za transfuziju ‘homofobi’ nego iz straha za one koji bi primali takvu krv. Diskriminiraju li oni na taj način neselektivno i institucionalno cijelu homoseksualnu populaciju?

Sem toga, drugo istraživanje je pokazala da su vrlo sitni delovi crva sposobni da proizvedu odraslu jedinku – deo može iznositi samo 1/279-inu celog organizma i on će dalje biti u mogućnosti da razvije „sebe“ u celu jedinku.

Iako se mnogim damama to neće dopasti, norveški istraživači su otkrili da što parovi ravnopravnije obavljaju kućne poslove, to su njihove šanse za razvod veće nego u brakovima u kojima žene obavljaju većinu dnevnih obaveza.

Promene zakona su drastične, a državnu komisiju sačinjavaju između ostalog i biotehnološke korporacije koje proizvode GMO (Dupont i Syngenta).

Nasina misija GRAIL predstavila je novo lice Meseca i objašnjava zašto na Mesecu ima više velikih basena na prednjoj nego na zadnjoj strani.

Ja sam jedan od dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za ekonomske nauke, što me čini svesnim kritika nagrade onih koji tvrde, da ekonomija – za razliku od hemije, fizike, ili medicine, za koje se Nobelova nagrada takođe dodeljuje – nije nauka. Jesu li u pravu?

Rasprava o GMO je završena. Ne postoji više nikakva legitimna, naučna odbrana gajenja GM useva za ljudsku ishranu. Jedini ljudi koji se i dalje drže zastarelog mita da „GMO su bezbedni“ jesu naučni plaćenici sa finansijskim vezama sa Monsantom i biotehnološkom industrijom.

Jednostavna je ideja u temelju nauke: „veruj, ali proveri“. Rezultati bi trebalo da uvek budu predmet provere eksperimentom. Ta jednostavna ali moćna ideja je proizvela ogroman korpus znanja. Od svog rođenja, u 17. veku, moderna nauka je promenila svet do neprepoznatljivosti, pretežno na bolje.

Gde se dva različita materijala sastanu na atomskom nivou, može se roditi novi materijal koji nije ni jedan ni drugi. Dva matična materijala se ne mešaju – oni ostaju različivi jedan od drugog – ali njihov brak rađa čudno dete sa osobinama drugačijim od osobina oba roditelja.

Veljko Nikolić (32) doktor je medicinskih nauka. Srednju školu, fakultet i doktorske studije je završio na Floridi, tamo dobio posao kao vanredni profesor, ali se vratio u Srbiju na poziv države kako bi učestvovao u projektu otvaranja prve banke matičnih ćelija u okviru Centra za matične ćelije u Kragujevcu. Projekat je, po njegovim rečima propao, a on razočaran i bez posla, ponovo pakuje kofere za povratak u Ameriku.