Podešavanja / Settings

BEOGRAD – Moja ambicija je da se bavim naukom u Srbiji i na taj način doprinesem našoj istraživačkoj zajednici koja je jako cenjena u svetu, kazala je danas Tanjugu Magdalena Đorđević fizičarka, koja je dobila je od Evropske unije 1,4 miliona evra za istraživanje osobina materije, kvark-glukonske plazme. Đorđević se bavi teorijskom fizikom i istražuje […]

Магдалени Ђорђевић 1,4 милиона евра од ЕУ за истраживање кваркова. Пројекат ће омогућити запошљавање наших младих научника. Физичарка др Магдалена Ђорђевић добила је од Европске уније 1,4 милиона евра за истраживање особина материје, кварк-глуконске плазме. Реч је огромном успеху српске науке, једном од највећих, не само по износу, већ по томе што је баш научница […]

Власт, као ни они који себе сматрају јединим „доносиоцима демократије“, нема уопште слуха за критике. Плашим се да би политички одговор на нову анализу стања у Србији био истоветан, констатује у интервјуу за Недељник Зоран В. Поповић, потпредседник Српске академије наука и уметности. Случајно сам дошао у контакт с Меморандумом САНУ баш тог 24. септембра […]

Састанак Међувладиног комитета за трговинско-економску и научно-техничку сарадњу Србије и Русије, одржава се први пут ван Москве. Жеља и идеја да се српска делегација угости у Суздаљу, једном од најлепших и најстаријих градова Русије који припада тзв. Златном прстену, потекла је, како сазнајемо, од потпредседника руске Владе Дмитрија Рогозина. Српска делегација је у руској Владимирској […]

Тренутни модел финансирања је један од највећих проблема науке у Србији — не дозвољава напредак онога што би владина стратегија требало да препозна као иновативну делатност, а младим истраживачима истовремено не пружа никакву перспективу. Није никаква тајна да је наука у Србији у прилично незавидном положају и да се млади научници све чешће одлучују да […]

У среду су сви светски медији као вест дана „вртели“ информацију да је у Мексику рођена прва беба са три различита ДНК, применом технике митохондријске донације. Међутим, мање је познато да су бебе са три биолошка родитеља и раније долазиле на свет. Наиме, још 90-тих година прошлог века др Жак Коен, стручњак за плодност из […]

Међу захтевима научника је да се престане са дискриминацијом наука које су усмерене на проучавање Србије, српске историје, етнологије, антропологије, музикологије и свега онога што не може да иде директно на тржиште. Вишегодишње незадовољство научних радника стањем у струци кулминирало је отвореним писмом групе института хуманистичких наука упућеном Влади Србије, ресорном министарству и другим надлежним […]

Генетски модификовани намирнице имају крајње лошу репутацију. Активисти се жестоко боре чак и против пројеката генетског инжењеринга чији је циљ да се помогне сиромашнима у свету. Ко је у праву? Научници који развијају генетски модификовану храну, не важе за хероје. Чак и истраживачи који својим открићима желе да свет учине бар мало бољим, суочавају се […]

Експерименти спроведени у Калгарију (Канада) и Хефеију (Кина), описани су у два различита рада објављена у часопису „Nature Photonics“. Квантна телепортација први пут је замишљена пре готово две деценије и заснована је на „испреплетености“ – чудном феномену који је Aлберт Aјнштајн називао „чудном активношћу на даљину“. Када су две субатомске честице испреплетене, мењањем квантног стања једне аутоматски […]

Nedelju u kojoj je u Beograd došlo oko 1.300 vrhunskih naučnika iz celog sveta svi mi koji smo u tome učestvovali zauvek ćemo pamtiti, kaže za „Politiku” Smilja Marjanović Dušanić, redovni profesor srednjovekovne istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i član Organizacionog komiteta nedavno završenog 23. Međunarodnog kongresa vizantijskih studija, održanog u Beogradu. I srpski vizantolozi slažu se sa ocenom da je za našu zemlju velika čast što je bila domaćin skupa najvećeg ove vrste.

Међутим, нова истраживања 3,7 милиона година старог фосилизованог скелета, примитивног хоминида, могла би доказати да је све што знамо о еволуцији изврнуто наопачке. Говорећи на Британском фестивалу науке у Свонсију професор Робин Кромптон рекао је да су људи, човеколики мајмуни и шимпанзе еволуирали од заједничког претка који је ходао усправно и живео на дрвећу. Према […]

Није било лако гледати меч с Aмериканцима. Био је то распад једног тима и спартанских припрема над чистом силом и талентом. Борба Давида и Голијата у којој је Голијат уништио Давида. Силовање, као 1999. када је Тајсон решио да пребије пијанца. И то ударајући га из све снаге. Неправда. Као сам живот, не рачунајући бајке […]

Онај моменат када се прекрсти вода или храна, она се ослобађа свих нечистоћа и бактерија, тврде руски научници. Истраживања, која су спроведена у лабораторији медицинско-биолошких технологија “NII” за индустријску и морску медицину (Москва), постала су права сензација. Научници су експериментално доказали да крсни знак убија микробе и мења оптичке особине воде. „Потврдили смо да древни […]

Savremeni život bez pronalazaka Nikole Tesle je nezamisliv, a mnoge njegove vizije, ideje i predviđanja doživeli su puno ostvarenje upravo u poslednje dve decenije.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je danas rekao da je neumorno ulaganje države u znanje i razvoj nauke od presudnog značaja da se ne izgubi korak sa razvijenim svetom, da se strateški planira razvoj države i da se ostvaruju nacionalni interesi.

U Kini će ubuduće biti dodeljivana kineska verzija Nobelove nagrade za doprinos u oblasti nauke, objavila je „Čajna dejli”.

Vreme je praznika i većina stanovnika Srbije sada konzumira više nego inače masniju hranu koja dovodi do stvaranja naslaga holesterola na zidovima krvnih sudova. Vremenom naslage postaju veće i ometaju pravilnu cirkulaciju krvi, a u najgorem slučaju mogu izazvati i potpuno začepljenje krvnog suda.

Deveti Festival nauke pod sloganom „Čuda su svuda“ otvoren je danas na Beogradskom sajmu, a publika će do nedelje moći da uživa u zanimljivim naučnim eksperimentima, koje će predstaviti više od 600 naučnika.

Odnos hrišćanske vere prema evoluciji bio je ostao jedna od ključnih tema između bogoslova i naučnika od vremena kada je Čarls Darvin 1859. g. objavio svoju knjigu „O poreklu vrsta putem prirodnog odabiranja ili očuvanjem povlašćenih rasa u borbi za život“. Namerno navodim ceo naziv Darvinove knjige (koja je inače poznata pod naslovom „O poreklu vrsta“) kako bih istakao glavne principe na kojima ovaj britanski biolog zasniva svoje učenje.

Bez obzira na to da li su daleko ispred svog vremena, da li su napravljeni nepoznatom tehnologijom ili njihova funkcija nije baš najjasnija, ovih 10 otkrića nauka do danas nije uspela da objasni.