Насина мисија ГРАИЛ представила је ново лице Месеца и објашњава зашто на Месецу има више великих басена на предњој него на задњој страни.

Научни тим Насине мисије ГРАИЛ (Гравитy Рецоверy анд Интериор Лабораторy) стиче нова знања о томе како су се велики кратери на Месецу, такозвани басени, заиста формирали. Ове недеље, научни журнал “Наука“ (Сциенце) објавио је рад екипе предвођене Катарином Миљковић, који објашњава зашто Месец поседује асиметричну расподелу басена створим масивним ударима.

У научној заједници још не постоји консензус како се заиста мере величине ових великих басена. Многи басени на предњој страни су прекривени вулканском лавом, која сакрива битне морфолошке карактеристике које могу да помогну да се одреди њихова стварна величина. Мисија ГРАИЛ мапирала је унутрашњу структуру Месеца у детаље који су далеко бољи од претходних мисија. Помоћу нових података мисије ГРАИЛ научници су успели да процене величине ових басена са много већом тачношћу.

Инверзијом ГРАИЛ гравитационих података изведена је глобална мапа дебљине Месечеве коре. Управо из тих нових мапа утврђено је да има више великих басена на предњој него на задњој страни Месеца. Пошто нема доказа да су удари падали неједнако на обе Месечеве хемисфере, питање је онда – зашто на предњој страни има више великих басена него на задњој?

Научници кажу да је већ дуго познато да је температура коре и горњег дела омотача на предњој страни Месеца виша него на задњој страни. Наиме, на предњој страни Месеца се налази већа концентрација радиоактивних елемената. Такође, вулканске ерупције су биле доминантније у овом пределу Месеца. Све то указује да је предња страна Месеца била доста топлија него задња страна, посебно у периоду када су се сви ови велики басени формирали, пре око 4 билиона година.

“Нумеричке симулације поменутих удара у топлу предњу страну Месеца формирају басене који могу бити до два пута већи него басени који се формирају на задњој страни Месеца, за исте величине удара”, каже Катарина Миљковић, главна ауторка научног рада.

Ова нова достигнућа битна су за разумевање еволуције раног Сунчевог система, поготово период касног великог бомбардовања, који је одговоран за кратак, али веома интензиван период бомбардовања површина унутрашњих планета. Резултат који указује да се на предњој страни формирају већи басени него што је очекивано значи да је могуће да је период касног великог бомбардовања био прецењен. Такође, Меркур, Венера и Марс показују геолошке знаке да ова тела немају хомогену структуру на глобалном нивоу, па је врло могуће да Месец није изузетак, него да отвара ново поглавље у планетарној геологији.

Рад наше научнице је објављен у најпрестижнијем научном часопису Сциенце.

И америчка свемирска агенција НАСА је пренела ову вест на линку.

Ево и видео снимка који појашњава резултате.

Катарина Миљковић је научни истраживач у Паризу, на Институту за геофизику у одсеку за планетарне и свемирске науке, и члан је научног тима мисије ГРАИЛ. Дипломирала је астрофизику на факултету у Београду и докторирала у Енглеској. Била је дугогодишњи сарадник у Истраживачкој станици Петница, где је први пут заволела астрономију и планетарне науке.

(Б92)

Oznake: Video, krater, Mesec, nauka, objašnjenje, raspored, Srbija