Podešavanja / Settings

Srbija bila jedina zemlja u Evropi na kraju 19. veka koja je priznavala dvoboje. Sa oružjem u ruci, čast branili pisci, piloti, maršal dvora, pa čak i prestolonaslednik.

Beograd – Pre 75 godina, 6. aprila 1941. godine, nacistička Nemačka napala Jugoslaviju i Grčku. Jugoslovenska vladajuća elita i vojska nisu bile u stanju da pruže adekvatan otpor, pa je 9. aprila pao grad Niš, 13. aprila – Beograd. Kralj Petar II i njegovi ministri su pobegli iz zemlje, prvo odleteli za Grčku, a odatle u Egipat. 17. aprila, u Beogradu je potpisan akt o bezuslovnoj kapitulaciji. Istovremeno, Nemačka i Italija okupiraju Grčku. Bugarska vlada je svoju teritoriju stavila na raspolaganje Vermahtu i njegovim jedinicama za brzo raspoređivanje.

Beograd – „U našem demokratskom sistemu predsednik je čuvar ustavnosti. Od trenutka kada sam položio zakletvu, ja sam čuvar tog dokumenta“.

Milorad Mažić je na samom početku utakmice pokazao žuti karton Davidu Luizu zbog nedozvoljenog starta.

O čoveku kome se i danas dive širom bivše Jugoslavije, Gavrilu Principu, ispričane su mnoge priče. Neke od njih su i teroije zavera kojima su na Balkanu, poznato je, skloni svi. Ipak, malo je poznat život njegove porodice nakon atentata i Prvog svetskog rata u tada Kraljevini Jugoslaviji. Ovaj zvaničan dokument (koji nikada nije bio objavljen i dugo je bio čuvan kao tajna u Arhivu Dvora) daje odgovor na pitanje šta se dogodilo sa porodicom Princip i kako su živeli nakon oslobođenja od Austrougara!

Iako su Britanija i Srbija bila saveznice u oba svetska rata, odnosi dveju zemalja nikada nisu bili srdačni, ističe u razgovoru za Sputnjik bivši ambasador Srbije i Crne Gore u Velikoj Britaniji Vladeta Janković.

Kada je 1917. godine izbila Oktobarska revolucija u Rusiji, ruski car Nikolaj Drugi je abdicirao, a veliki knez Ivan Konstantinovič Romanov i njegova supruga Jelena, kći srpskog kralja Petra Karađorđevića, odmah su uhapšeni. Iz kazamata u Parmu boljševici su ih poslali u progonstvo, najpre u Kirov, zatim u Jekaterinburg i najzad u Alapajvesk. 

Na osnovu protokola o saradnji sa državnim turskim arhivom, u Arhiv Srbije stiglo je gotovo 15.000 dokumenata značajnih za istoriju srpskog naroda u periodu od 1450. do 1700. godine, a to je tek početak

Od kada je 1362. godine sultan Murat Prvi osvojio Adrijanopolj, današnje Jedrene, ovaj grad je samo tri puta zauzimala neka druga vojska. Ruska 1829. i 1878. godine i srpska u Prvom balkanskom ratu. Istoričari kažu da bez pomoći srpske vojske Bugari nisu mogli da osvoje jako utvrđeno Jedrene. Kada je srpska armija naoružana teškom gradskom opsadnom artiljerijom, vozovima stigla u Bugarsku, vojnici, pod komandom generala Stepe Stepanovića, „osuli su strahovitu vatru na turska utvrđenja, porušili ih i slomili turski otpor“.

Karađorđe Petrović, vožd Prvog srpskog ustanka, je veliki srpski junak. Slave se pobede i herojstvo, ali o njegovom ličnom životu ljudi znaju veoma malo. Iza junaka koji je poveo srpski narod u borbu sa vekovnim neprijateljima krije se priča o čoveku čiji je život od rane mladosti bio težak, ispunjen siromaštvom, smrću i ličnom nesrećom. Veoma rano je bio primoran da nauči da preseče, donese tešku odluku i sprovede je, čineći pri tom šta god je potrebno.

A da su odlike Zapadnoevropljana, kao što su surovost i gramzivost, nepromenjene do dana današnjeg – evo još nekoliko dokaza iz dalje i bliže istorije:

Zašto se doba Stefana Nemanje u istoriografiji smatra nultom tačkom na merilu trajanja srpske državnosti?

Kakva je Novorusija bila u vekovima iza nas? Potpuni geografski i politički opis Novorusije potkrepljen činjenicama iz toma „Krыm i Novorossiя“.

Čuveni ruski snajperista Vasilij Zajcev umro je na današnji dan 1991. godine. Evo nekoliko istorijskih činjenica o čoveku čije ratničke veštine su i danas predmet vojno-taktičkih izučavanja u svetu.

Nemački car Vilhelm II je, tokom Prvog svetskog rata, zatražio od svog generala Augusta fon Mekenzena, da mu donese barem jednu zaplenjenu srpsku ratnu zastavu, ali je dobio odgovor koji ga je zaprepastio.

Podsećamo, Čosović je autor knjige „Bizarni sveci srpske crkve“ koju promoviše kanonski nepriznata CPC, a u kojoj autor tvrdi da su svi sveci SPC „bizarni, genocidni, krvoločni, svirepi, organizatori političkih ubistava, pedofili, sladostrasnici, kasapi, ludi“…

Кнут Флувик Туресен у књизи У Норвешку, у смрт исписао потресну причу о српским заробљеницима. Најмрачније поглавље норвешке историје, каже аутор књиге. „На крвавом путу су корачали исцрпљени и измучени Срби певајући: „Марширала, марширала краља Петра гарда“. Чули су се кораци дрхтавих ногу. Чули су се удари чекића о камен, све док заробљеник не би пао […]

Novak Đoković pobedio je Endija Marija sa 6:2, 6:4 u finalu turnira iz Masters 1000 serije u Parizu.

Vasilij Aleksandrovič Arkipov, Rus za koga malo ko zna, bio je presudna ličnost u istorijskom događaju “Crna subota”, 27. oktobra 1962. godine, jednom od najdramatičnijih vojno-političkih situacija u istoriji čovečanstva.

Naučnici sa univerziteta u Mančesteru odbacili su popularnu legendu da je egipatska kraljica Kleopatra umrla nakon zmijskog ugriza.