Ознака: српска наука
Откривена ДУГО ЧУВАНА ТАЈНА: Теслино име НИЈЕ Никола, већ…
Након упечатљивих предавања и дела о Михајлу Пупину, Александра је на свом Фејсбук профилу најавила и нову књигу, која, како сама каже, треба да носи назив “Истина”. Истина о којој она прича односи се на живот највећег проналазача свих времена, Николе Тесле. Том приликом, она је открила и један детаљ везан за Теслин живот, који […]
Ерозија научног морала у САНУ се наставља – СЛУЧАЈ ШИЈАЧКИ
И да се ту ради о прилично великом броју радова. У том писму је указано и на мегаломански научни опус председника САНУ, крајње иреалан и који превазилази поимања нормалног људског ума. У овом тексту, као и онима који следе, желимо да обавестимо српску јавност да је научна корупција у САНУ достигла неслућене размере. Тако ћемо, […]
др ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: Где Вербић засеје, ту наука не ниче…
Жучне расправе и незадовољство српске научне елите донетим решењем Министарства образовања на челу са Вербићем – у техничком мандату Владе Србије.
КАКО СЕ СРПСКА НАУКА одриче Косова
Да ли то значи да Вербић подржава независност Косова? Да ли то значи да на универзитаетима може предавати свакакав башибозук, док се број професора по средњим и основним школама смањује? Сме ли Вербић на све ово да ћути или је превише забављен питањем избацивања веронауке из школских програма!?
СВЕТСКО, А НАШЕ: Српски робот помаже деци са сметњама у развоју
Робот МАРКО (мултимодални, антропоморфни робот когнитивних особина) ће моћи самостално да се укључи у дијалог са дететом и терапеутом, објасбнио је Гњатовић.
ЧИЈА ЈЕ ПЕТНИЦА: Истраживачка државна станица приватизована поставши Сорошевом организацијом!
Директор Истраживачке станице Петница Вигор Мајић критиковао је ових дана наставнике да, наводно, користе децу за притисак на Министарство просвете ради испуњења њихових штрајкачких захтева. Наводи и да универзитетски професори „недовољно знају свој посао” и назива их „полуинтелектуалцима”?!
СРПСКА КАТЕДРА није желела великана космонаутике
Ненад Хрисафовић, сарајевско дете, београдски ђак и инжењер који је писао стандарде аерокосмонаутике, ових дана је привремено у српској престоници. Пензију „живи“ у Бретањи, на мору. Главни град Србије га и даље привлачи баш као и Источно Сарајево и Бањалука на чијим је машинским факултетима хтео да предаје по пензионисању. О свом трошку!