У Србији се прави робот који ће моћи самостално да води дијалог са људима и помаже деци са сметњама у развоју, по чему ће бити један од првих медицинских робота у свету за ту намену. Један од твораца овог робота, професор Милан Гњатовић, каже да ће прототип бити готов до краја године.

Симпатични МАРКО причаће са децом и бодрити их да издрже

Робот МАРКО (мултимодални, антропоморфни робот когнитивних особина) ће моћи самостално да се укључи у дијалог са дететом и терапеутом, објаснио је Гњатовић.

Он је прецизирао да функционалност робота укључује, између осталог, разумевање говорних команди различитих синтаксних конструкција, примену различитих дијалошких стратегија у циљу превазилажења проблема у комуникацији, визуално препознавање изабраних предмета значајних за терапију, демонстрирање изабраних вежби фине и грубе моторике, испољавање основних емотивних стање путем фацијалне експресије и друго.

– Намена робота је да мотивише децу, узраста између четири и десетак година, да што дуже издрже терапију која је понекад досадна, напорна или болна за њих – рекао је Гњатовић (37) из Београда, који је докторирао у Немачкој и вратио се у Србију да би се бавио научним радом.

Робот ће пратити рад лекара са дететом на терапији и када дете не уме или због неког другог разлога не може да изврши инструкцију лекара робот ће моћи, на пример, на захтев лекара да покаже детету како да одређену вежбу заврши до краја.

– То значи, да робот мора да препозна простор око себе и буде у стању да разуме говорне команде терапеута – навео је Гњатовић.

Робот је плод дугогодишњег рада научног тима на Факултету техничких наука у Новом Саду, који се нада да ће нова технологија бити веома ефективна у помоћи деци с посебним потребама, а Гњатовић додаје да та технологија није ограничена само на медицину, већ да су потенцијали примене знатно шири, с обзиром да је то тип такозваних друштвених робота, чији је развој тренутно актуелан у свету.

Гњатовић је ванредни професор на Факултету за компјутерске науке Универзитета „Џон Незбит“ у Београду и доцент на Департману за индустријско инжењерство и менаџмент, Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду.

Докторирао је на Факултету за информатику Универзитета у Магдебургу, где је радио на Институту за обраду знања и језика. Тема његовог научног истраживања је адаптивно управљање дијалогом између човека и машине.

Учествовао је на више истаживачких пројеката у земљи и иностранству, а тренутно је руководилац потпројекта „Мултимодални дијалог између човека и робота“ у оквиру пројекта „Развој робота као средства за помоћ у превазилажењу тешкоћа у развоју деце“, које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Србије. На овом пројекту под вођством професора Бранислава Боровца учествује више научних институција из Србије.

Извор: Танјуг

Ознаке: деца ометена у развоју, др Милан Гњатовић, српска наука, српски робот