Podešavanja / Settings

Dragutin T. Dimitrijević Apis (Beograd, 18. avgust 1876 — Solun, 26. jun 1917) bio je oficir i obaveštajac u Kraljevini Srbiji. Bio je jedan od učesnika zavere oficira koja je izvršila Majski prevrat 1903. godine, kojim je svrgnut i ubijen kralj Aleksandar Obrenović sa suprugom kraljicom Dragom, a doveden na presto kralj Petar I Karađorđević. […]

Citiraću sir Arčibalda Rajsa o Nikoli Pašiću: „… A Pašićevo okruženje?! Ljudi siromašna duha, ali korumpirani. Profiteri i mutivode kojima je dozvoljavao da se bogate pod uslovom da služe njegovim interesima.“ Pašić je samo za vreme Prvog svetskog rata pokrao 600 miliona iz budžeta. Njegov sin Rada je zbrisao, iz zemlje, sa svim parama, nakon […]

Између два светска рата у Србији Раде Пашић, син јединац Николе Пашића, био је уплетен у највише корупционашких афера на штету државе и народа. „Комбинације је завршавао”, речено језиком данашње финансијске елите, захваљујући свом оцу Николи Пашићу, који је био више него благонаклон свом јединцу, а многи верују да га је управо тајкун Никола усмеравао […]

У данашњој Србији, како међу историчарима, тако и међу политичарима, као и уопште у јавности, врло је раширено мишљење да је Југославија за Србе била грешка. То јест, да су Срби погрешили, и то фатално, што су уочи, током и после Првог светског рата устрајали на Југославији. Родоначелник те тезе био је Добрица Ћосић, а […]

Život špijuna je odvajkada intrigirao običnog čoveka. Tajnovitost, misterije, opasnost i opsena ljudi od kojih dobijaju poverljive informacije, sastavni su deo špijunskog posla. A to podrazumeva inteligenciju, lukavstvo, čvrstinu i mnoge druge veštine, pa zbog toga ne iznenađuje što ih običan narod vrlo često doživljava kao nadljude. Stvarni život velikih špijuna zapravo je mnogo zanimljiviji […]

Историчар балканолог из Брна Вацлав Штјепанек (на слици доле) нашао је недавно у архиви аустријског Министарства спољних послова, докумнет с краја 1912. о досад потпуно непознатој мировној понуди Бечу тадашњег председника Владе Србије Николе Пашића. Аустроугарској је „национални Баја“ прагматски предлагао да се, ради потврде престижа Хабзбуршке монархије, то учини ако треба и јавно у […]

КРАЈ лета 1917. године. Савезничке јединице на Солунском фронту кренуле су у општу офанзиву. Српска војска решена да отвори „капију слободе“ води тешке и крваве борбе, да би после више од годину дана закорачила на своју груду. Животи више нису важни – освајање Кајмакчалана платиће се огромним жртвама – погинуло је 4.438 српских војника и […]

Убрзо након Сарајевског атентата Аустроугарска је Србији упутила ноту у којој се наводи шта држава треба да уради у истрази поводом атентата у Сарајеву. Документ је предат 23. јула 1914. а Србија је имала 48 сати да преда одговор. Иако је историја показала да се аустроугарски цар Франц Јозеф још пре атентата у Сарајеву спремао […]

НА КРАЈУ године која је пред нама навршиће се тачно сто лета од формирања државе која је седам деценија функционисала, с малим прекидом у току Другог светског рата, најпре као Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а потом као Југославија. Њен настанак, у зависности од политичких, идеолошких, националистичких, монархистичких и иних околности, био је разнолико тумачен […]

Југословенска идеја потекла из Хрватске Историчаре и филозофе историје забрињава фалсификовање историјских истина и редуковано представљање историје, у којем се мотиви за стварање Југославије увек или избацују из наратива или гурају дубоко на маргину. Југославија је настала као тежња народа словенског југа да остваре слободу у независном политичком уређењу, а све остало јесу погрешне интерпретације […]

Поводом стогодишњице настанка Југославије, која се обележава ове године, на хрватском порталу ,,Јутарњи лист“ објављен је текст познатог новинара и познаваоца савремене историје Дарка Худелиста, у коме се он осврнуо на догађаје током и после Првог светског рата, који су довели до стварања краљевине Југославије. Текст Дарка Худелиста преносимо у целости: Верујем да је многе […]

Фебруарска револуција, чију стогодишњицу Русија обележава ове године, дуго је била у сенци своје млађе сестре, Октобарске, која се догодила исте 1917. године, неколико месеци касније. Октобарска револуција или, како ју је назвао највећи амерички новинар тога времена Џон Рид, „десет дана који су потресли свет“, заиста је имала велики утицај на развој савременог друштва, међутим, руски […]

Овај дугогодишњи председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Радикалне странке, био је творац бројих необичних дефиниција и главни лик многих анегдота тог периода. Једна од њих говори о новинарима који су пресрели Николу Пашића и питали га шта је за њега политика. „Знаш шта је политика? То ти […]

Ovih dana obeležava se devedeset godina od smrti jednog od najvećih srpskih političara i državnika, dugogodišnjeg predsednika vlade Kraljevine Srbije i Kraljevine SHS i osnivača Narodne radikalne stranke Nikole Pašića. Mnoga njegova dela su slavljena a mnoga osporavana u zavisnosti od potonje epohe i političkog stava kritičara ali se njegova veličina nije nikada dovodila u […]

NOVI SAD – Na današnji dan 1926. godine umro je srpski državnik Nikola Pašić, jedan od osnivača Radikalne stranke 1881. i njen vođa, tvorac Vidovdanskog ustava 1921. prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao student politehnikuma u Cirihu, Švajcarska, prišao je socijalistima i prihvatio ideje Svetozara Markovića, i njegovih ruskih uzora. Po povratku u […]

III Запис Милоша Ристића (Д11-124) Београд, 13. XII 1951. „Божин и историчар М. Ч. нашли су се на Славији. Ту у близини је кућа др Васе И. Јовановића, бившег адвоката. У ово ново време, комунистичко, социјалистичко, Васа није имао пензију. Ожењен је Белгијанком, она има кућу у Бриселу и живе од новца који добију од […]

Istorija srpskih izbora – od onih prvih, održanih po odredbama Trojičkog ustava, donetog u Kragujevcu 1869. godine, pa do skorašnjih dana – istorija je izbornih mahinacija, policijskog terora, hapšenja, ubistava, falsifikata, neprincipijelnih koalicija, demagogije, medijskih blokada… Svaka sličnost, pa i najmanja, sa savremenom političkom scenom nije ni malo slučajna.

„Srbi jesu mali narod, ali većeg između Beča i Carigrada nemamo“ – govorio je Nikola Pašić, jedan od najvećih srpskih državnika i predsednik vlade u najburnijim i najsudbonosnijim danima kroz koje je Srbija prošla uoči, za vreme i posle Velikog rata.

Nikola Pašić testamentom 1926. ostavio u sefu Narodne banke 1.600.000 tadašnjih dolara da se u Beogradu podigne spomenik ruskom caru, spasiocu Srbije

Pašić upozorio da nema sporazuma bez dobre volje kralja Nikole. Dogovor o uniji podrazumevao očuvanje dve dinastije