Подешавања / Settings

Дарко Шуковић, дугогодишњи водитељ емисије Жива истина и главни уредник Антене М изнео је своје виђење црногорских прилика у тексту са провокативним насловом „Дритан Абазовић – човјек на кога је чекао Београд“. У њему говори како без Дритана „клерофашизам не би постао мејнстрим у Црној Гори“. На који „клерофашизам“ мисли? Свакако не на монтенегрински, пошто […]

Тако је 6. септембра, недуго након одржавања парламентарних избора у Црној Гори на којима је опозиција однела победу, на ткз. „патриотском скупу“ у Подгорици Немања Батричевић, сарадник у настави на црногорском Факултету политичких наука и докторанд на Централноевропском универзитету, поручио како је главни проблем што присталице опозиције нису славили са државним заставама. Такође је запретио […]

Смена једног таквог режима, као и прва промена власти на изборима у читавој историји Црне Горе, свакако јесте велики успех. Међутим када је у питању нова власт, треба бити реалан са очекивањима и са њеним дометима, како та почетна еуфорија не би брзо прерасла у апатију и потпуно разочарење. Најпре, не треба имати никакву илузију […]

Морам признати да сам за пар секунди био затечен, али није ми био ни најмањи проблем да му објасним своје разлоге. Рекао сам: „Свакако да није без разлога ни то што је Тадић био психички нормална особа, ни то што је био неупоредиво већи демократа, ни то што, за разлику од Вучића, није владао криминалним […]

Уколико о њему изражавају позитиван став ту, или постоји неки мање или више видљив лични интерес да се тако говори, или је напросто реч о особама којима разумевање политике не иде баш најбоље. Са друге пак стране, када је реч о нашим антинационалистима ту се поштење и интелектуална доследност најлакше проверавају односом према Милу Ђукановићу […]

„Ако бисмо почели славити ‘празнике’ као што је 9. јануар, онда би се неки могли досетити и да се слави, рецимо, 10. април, дан када је основана Независна Држава Хрватска (НДХ)“, рекао је Валентин Инцко, високи представник међународне заједнице у БиХ, након спектакуларне прославе 25 година од оснивања Републике Српске. [1] Ово није први пут […]

Некако сваке године крајем септембра и почетком октобра особи заинтересованој за политику и модерну (српску) историју не може да промакне а да макар мало не помисли на Слободана Милошевића. Лидер кога је занимала само власт или задрти комуниста? Борац за Југославију или кривац за њен распад? Вожд или издајник? То су само неке од класификација […]

Тиме је имплицитно направљено поређење и изједначавање Републике Српске и Санџака, што се Бошњацима дешава. Како их нервира свака назнака да би РС могла да се осамостали, они у тренутку огорчења истичу како би то довело до распада не само БиХ, већ и Србије. „Са којим би правом Србија онда могла да задржи Санџак“, питају […]

Политика Вучића, коју је он кренуо да спроводи у дело након што је 2012. године преузео апсолутну власт у држави (иако је претходно убедљиво поражен на градским изборима?!) свакако није ништа ново. Одржавање курса на коме, за разлику од територијалног интегритета Србије, ЕУ нема алтернативу, а ММФ представља нашег пријатеља који нам дели добронамерне савете […]

У историји српске политике било је свакаквих куповина, непринципијалних коалиција и издаја идеала, међутим, заиста нисам сигуран да се ико продао за мању мрвицу власти од новопечених „самосталаца“.

Прочитавши текст насловљен чудним и подсмешљивим насловом „Дража као – још једна – шарена лажа“, објављен на порталу НСПМ 26. маја 2015 године, схватио сам да он нужно завређује одговор. Пишући одговор, увидео сам да сам се дотакао проблема много бројнијих и шире садржине од оних којима се поменути текст бави, односно које изазизива.

Кад се каже конспирологија, већина обичних људи помисли на „теорије завере“. Ово није у потпуности тачна формулација и држим да је боље објашњење Мише Ђурковића, који конспирологију описује као дисциплину која покрива подручја тајновите и нетранспарентне политике и игре моћи.

Влади Србије су 21. августа из Брисела послали демарш, тј. ед мемоар, како је утврђено касније, у коме су изнели став да Србија, као земља кандидат за чланство, не би требало да повећа свој извоз у Русију у већој мери и тиме искористи узвратне санкције Европској унији. Већ сутрадан премијер Вучић је сазвао конференцију за новинаре, где је рекао да је за Србију пут у ЕУ стратешки циљ, да њену вољу уважава, како у складу са тиме неће доћи до повећања извоза у Русију, али и да неће увести санкције Русији (иако му ово послење није ни тражено).

Пораз „Савеза за промјене“ на изборима би могао олакшати ове промене унутар странке и омогућио би да се СДС врати себи. То би ојачало позицију РС јер би о кључним националним питањима постојао консензус најзначајнијих политичких чинилаца.

Од 2008. коју је поред проглашења независности Косова, обележило о цепање Српске радикалне странке, челници „нове и модерне“ СНС уверавали су нас како су се променили, како заслужују нову шансу, како више неће водити политику „сукоба са целим светом“ (а заправо супротстављања притисцима на Србију и Србе).

Љубитељи конспирологије имају пред собом читав низ убедљивих и неубедљивих теорија, но за разумевање стварности која нас је снашла верујем да ћемо сви морати да се упознамо и са једном новом варијацијом – са завером против Вучића.

Љубитељи конспирологије имају пред собом читав низ убедљивих и неубедљивих теорија, но за разумевање стварности која нас је снашла верујем да ћемо сви морати да се упознамо и са једном новом варијацијом – са завером против Вучића. Када се говори о завери против некога, обично се подразумева да скривени и подмукли планови против дате особе заиста и постоје. Но, како сам уверен да овде то није случај, било би правилније рећи да је у питању теорија о завери против Вучића.