Прочитај ми чланак

Режимска пропаганда, или заваравање „завером“ против Вучића

0

(Ненад Пиваш)

Љубитељи конспирологије имају пред собом читав низ убедљивих и неубедљивих теорија, но за разумевање стварности која нас је снашла верујем да ћемо сви морати да се упознамо и са једном новом варијацијом – са завером против Вучића. Када се говори о завери против некога, обично се подразумева да скривени и подмукли планови против дате особе заиста и постоје. Но, како сам уверен да овде то није случај, било би правилније рећи да је у питању теорија о завери против Вучића.

Како се са тим почело? Од када је формирањем СНС-а 2008. почело Вучићево напуштање српског становишта, део аналитичара, који су волели да се о њима мисли као о родољубима, правдали су Вучићев еврофетишизам потребом да се Европска унија завара и наведе на неутралан став у процесу рушења Тадића, што је по њима био приоритет свих приоритета. Чим дође на власт, видећемо суверенизам на делу, уверавали су нас они.

teska-rec-lukovic-vucicevic-krstic-vucic-1

Но како до тога није дошло, криптоаналитичари су кренули са другом стратегијом, са скретањем гнева патриотске јавности ка онима који нису фактор одлучивања, било да су на власти (Дачић) или у опозицији (Ђилас). Такође су са својих портала кренули интензивно да прате ситуацију у Украјини и да пишу о њој, наиме, ваљало је држати се неке теме која може помоћи очувању патриотског имиџа. Онда су прошли ванредни избори на којима је ДС тотално растурен, а СПС ослабљен ушао у нову владу, но није се стало.

Најпре је Драган Вучићевић, ударна песница Вучића и главни уредник Информера, у својим колумнама кренуо са плашењем како остаци остатака ДС-а, тајкуни, неконтролисане структуре у полицији и Запад (?!) раде на рушењу Вучића, у чему су му се придружили и Видовданци. Разлог за ову заверу је Вучићева решеност да се бори против корупције (која је по Вучићевићу не само проблем грађана Србије већ и примарни геополитички интерес Америке) и одбијање да се прикључи санкцијама против Русије, на чему су више инсистирали на Видовдану. Како знамо да поменути ни сами не верују у оно што пишу, то се опет не би могло назвати теоријом завере, већ пре пропагандом о истој. Међутим, о рушењу Вучића због става о украјинској кризи почели су да пишу и људи у чији патриотизам, интелигенцију и поштење нема разлога сумњати попут Мише Ђурковића[1] и Бошка Обрадовића[2]. На тој таласној дужини је и део патриотске јавности.

vucic_govor1_text_3

Верујем да ови ставови не стоје на чврстој основи. Наиме, у Бриселу, Берлину и Вашингтону су свесни да ова власт стоји на два стуба – на подршци коју добијају од њих усред испуњавања налога и ореолу родољубља, који из неких разлога (делом и захваљујући нашим криптоаналитичарима) и даље имају у очима једног дела јавности. Дакле, они су свесни да мора постојати нека ситуација где ће Вучић моћи да се понаша колико-толико суверенистички. Али које? Па украјинска криза је идеална прилика јер је ту став Србије чисто симболичке природе! Наиме, нити би позиција Европске уније и Америке у сукобу са Русијом била јача да се санкцијама против Русије прикључи и Србија, нити би Москва осетила било какву озбиљнију штету да јој Београд уведе санкције. А интересовање српске јавности за дату тему је велико, као и солидарност коју осећају према Русима. Дакле, савршена прилика да се одлуми патриотизам.

ivica-dacic-aleksandar-vucic-hasim-taci-ketrin-eston

Запад би, наравно, волео да их Вучић следи и по том питању. Међутим, то за њих није од суштинске важности, битно им је пре свега да их слуша тамо где од његових одлука нешто и зависи, а то су сва унутрашња питања Србије и региона. Па је тако Бриселским споразумом у јужној српској покрајини угасио институције државе којом управља и угурао Србе у систем независног Косова. На снагу је ступио нови Статут АП Војводине, којим се присуство Србије у покрајини условљава поштовањем нечега што је дефинисано као европске вредности[3]. Ту је и прича о „промени свести“ и цитирање Радомира Константиновића, који је уз Латинку Перовић идеолошки отац Друге Србије.

vucic-u-sarajevu

Прва посета у својству премијера била је у Сарајеву, а да у одласку или повратку није свратио у Бањалуку (што се чак ни Борису Тадићу није дешавало). Ту је и присност са Милом Ђукановићем који је сваку власт у Београду пре ове сматрао „великосрпском“ и који и даље врши притиске на Србе у Црној Гори и СПЦ са циљем да изгради идентитет нове нације. ЕПС и Телеком су у плану за приватизацију, а економски ресори се додељују људима по укусу ММФ-а и Светске банке. Одрађује им и оно што многи пре њега нису хтели и смели, за шта добија похвалу од Ангеле Меркел[4] и Бајдена[5] (ко ли га онда руши?). Уз то, он се пред Империјом може похвалити још нечим што његови претходници нису могли. Он је, барем за сада, уништио српску суверенистичку опозицију.

vucic-merkel-1

Уосталом, да им је наша позиција око украјинске кризе толико битна, они би пут у Европску унију, тај Вучићев приоритет, уценили са кооперативним ставом, као што су до сада уцењивали око Хага и Космета, тј. око оних питања која су им заиста била важна. А то се не дешава. Чују се само благе сугестије да би било лепо да их следимо. Уосталом, чак и да је одлука о неувођењу санкција Русији искрена и без мотива да се негде одглуми патриотизам, она је сама по себи далеко од довољног како за обнову земље, тако и на стављање на црну листу Запада.

Оно што је такође битно је и чињеница да се досадашње давање патриотског легитимитета Вучићу показало као јако штетно за оне који планирају да буду носиоци те идеје. Након смене власти 2012. ДСС је и поред тога што се циљеви и приоритети нове владе нису разликовали од претходне заузео доста млак став према њој. До Бриселског споразума их уопште нису критиковали, а и након тога било је тешко изговорити име онога ко је стварни доносилац одлука, већ су све критике слате на рачун „режима“ и Ивице Дачића. Да ли је мотив овога био страх или вера да се Вучић може поново вратити на старо уколико се заузме помирљив и благо афирмативан став према њему тешко је рећи, битно је само то да ДСС након такве „стратегије“ није прешао цензус.

Дакле, оштрица критике не сме отупети!


[1] http://www.politika.rs/pogledi/Missa-Djurkovich/Kraj-medenog-meseca.sr.html

[2] http://www.dverisrpske.com/sr/za-dveri-pisu/dverjani/94-bosko-obradovic/5500-

sta-ce-vucic-sa-rusijom.html

[3] http://www.nspm.rs/srbija-medju-ustavima/nacelo-deljivosti-republike-u-

statutu-apv.html?alphabet=c#yvComment105049

[4] http://www.blic.rs/Vesti/Politika/471726/Merkel-pohvalila-napredak-Srbije

[5] http://www.kurir-info.rs/bajden-uzdam-se-u-vucicevo-liderstvo-clanak-1421025

(НСПМ)