Подешавања / Settings

Први ћу да се захвалим Ангели Меркел што је признала да је Запад примирјем у Минску септембра 2014. хтео да „купи време” Украјини за припрему рата против Русије. Скоро свима је то било јасно већ одавно, али када то тако отворено каже неко чија страна у овом сукобу глуми некакву моралну узвишеност, онда њене речи […]

Сваке године на овај дан сећамо се „хуманитарних” бомби НАТО. Ове године, тужна годишњица је мало другачија: светски поредак који је тада успостављен на рушевинама СРЈ и гробовима српске деце озбиљно је пољуљан сукобом око Украјине. Сумњам да ико од вас верује да се ради о „ничим изазваној агресији Русије” на невину Украјину у којој […]

Питају ме дугогодишњи читаоци зашто не коментаришем малтене свакодневна издајства власти у Србији (нипошто српских власти). Није да их нема. Није да нису коментара вредни. Него просто, ако то радим ја из САД, а радећи за руску телевизију (упркос јасно написаном ограђивању мојих приватних ставова), шта год кажем, испада позив на бунт – а онда […]

Геополитика: Како бисте, из Ваше перспективе, могли оценити тренутно стање у Србији, посебно инсистирање председника Вучића да иде ка коначном решењу питања Косова и Метохије? Откуд и чему толика брзина и посвећеност да се сада реши овај вековни проблем? Небојша Малић: – Инсистирање на „коначном решењу“ када непријатељ држи све карте и контролише фактичко стање […]

Како пише колумниста руског медија Небојша Малић, у ауторском тексту за „РТ“, док председник Србије преговара енергетске и трговинске послове у Москви, амерички политички естаблишмент радни на „завршавању посла на Балкану, и већ доминира медијским простором“. У тексту се наводи да су председници разговарали о набавци оружја и придруживању Србије Евроазијској трговинској унији као и […]

Петог августа је обележена 22. годишњица хрватске офанзиве (операција Олуја) која је збрисала дуговековну српску заједницу која је живела на територији познатој као Српска Крајина. Срби западне Славоније су протерани или убијени те 1995. године. Две такве операције су предузете са тихим одобрењем Вашингтона, након што су хрватске снаге биле наоружане и обучене од стране […]

Разговарамо са Небојшом Малићем, политичким аналитичарем који већ дуго живи у престоници САД Вашингтону. Постао је познат широј публици у САД и шире кроз своју дугогодишњу колумну за утицајни антиратни, либертаријански сајт Antiwar.com, као и путем свог изврсног двојезичног блога Сиви Соко (sivisoko.blogspot.rs/) / Grey Falcon (grayfalcon.blogspot.rs/) Већ пар година ради за вашингтонски биро глобалне […]

Рачунам да многи Срби прате шта се дешава у Украјини. Мало кога ће изненадити што бандеровци у Кијеву свако мало предлажу да се „украјински“ језик – франкенштајн из аустроугарских лабораторија XIX века – полатиничи, како би се што брже ратосиљали мрских им „Москаља“. Као одговор на такве испаде „демократске, напредне, људскоправашке толеранције“, Донбас је већ месецима под оружјем.

Победа странке „Сириза“ на јучерашњим грчким изборима међу Србима је дочекана са мешавином наде – да ће се Алексис Ципрас можда усудити да пркоси Бриселу и Берлину – и опреза, јер би се врло лако могло десити да и ова странка буде само још један тројански коњ Атлантске Империје. Повод за потоњи осећај сигурно је и непријатељски став Сиризе према Цркви. С друге стране, Ципрасову победу су поздравили суверенисти широм Европе – међу којима су и „десничари“ попут Марин ле Пен.

Поводом текста Александра Јовановића Стање ствари у дилетантско-сплеткарошкој секцији српских интернет медија

Примером се, наравно, ништа не доказује, ово је само илустрација и одговор Малићу и „сведоцима“ (нема бољег сведока од саучесника) на „Небојша Малић: Ко је и како „рушио” The Saker Српски“.

Чисто да се не створи преседан пуштања неистина, увреда и клевета да прођу без одговора. Реаговање на текст Александра Јовановића: „The Saker Српски одлетео, па, па“.

У данима пред референдум о отцепљењу у Шкотској, Леон Којен је писао о косовском преседану који се Империји сада враћа као бумеранг, док је Мухарем Баздуљ свој коментар закључио упозорењем да пре или касније, „шејтан дође по своје“. Истина, Шкоти су се (ако је веровати званичним резултатима) из страха определили да остану британски поданици. Али шејтан је стрпљив и није му мрско да чека…

Пошто је „казнена експедиција“ кијевског режима доживела пропаст, а прича о „руској инвазији“ је већ до те мере потрошена да не даје резултате, пропагандисти Империје нашли су новог кривца: Србе!

„Без терористичке завере из Београда, Немци и Аустријанци не би били доведени пред овај грозни избор. Цивилно руководство у Берлину и Бечу покушало је да ограничи сукоб на Балкан. Одлуком Русије да аустро-српски сукоб претвори у европски – после сопственог ‘бланко чека’ из Париза – рат је постао европски, а уласком Британије, светски. Мобилизацију је прва спровела Русија, а не Немачка.“[1]

С једне стране то није за чуђење; власти САД већ две и по деценије немају потребе за дипломатијом (као што је својевремено посведочио УН генсек Бутрос-Гали), јер имају силу. Њима је све дозвољено, док остатак света може и сме само оно што им дозволе САД.

Шестога јуна, 1944, западни Савезници су се искрцали на плажама Нормандије. Американци, Енглези, Канађани, Аустралијанци и низ „слободних армија“ (Французи, Чеси, Пољаци, итд.), уз помоћ англоамеричке морнарице и авијације, извели су највећи поморски десант у историји. Наспрам њих су биле немачке гарнизонске дивизије, без авијације, под командом чувеног фелдмаршала Ромела.

План окупације из 1999, за који се веровало да је немогућ, спроведен је – без испаљеног метка, испод жита, полако и постепено

У раним јутарњим сатима 4. августа 1995, двеста хиљада хрватских војника кренуло је у „ослобађање“ Републике Српске Крајине од свега живог, а понајпре Срба.

Ми бар знамо да понекад преостане само избор између часног страдања и нечасног преживљавања, и да без овог првог ово друго води у нестанак