Подешавања / Settings

Црвене ципеле(Поп-рок песма и романса; стихови, музика, пева и свира: Кемал Монтено) Хаљина бијела и цвијет под вратом И очи твоје које ништа ми не веле Памтит ћу љето по смијешку златном Памтит ћу увијек црвене ципеле У себи носиш неку сјету тиху Нешто што љубав Чак ни љубав додирнут не смије Хтио бих јули […]

Није хтела(Поп-рок песма, романса; стихови, музика и пева: Кемал Монтано) Прошла је кроз моје пјесме страсно и у свакој оставила траг Схватио сам, ал´ је било касно да јој нисам драг. Године су остале за нама цвијетна поља, младост и све. Остао сам сам, остао сам сам јер никад више вратити се неће, никад више. […]

На крају града(Романса, поп-рок песма; стихови, музика и пева: Кемал Монтено) На крају града у тишини шетамо испод старих липа тихо је тихо да л’ ми се чини мјесец сребрну музику сипа На крају града мирише јули и ноћно небо злато точи мене твој топли додир збуни сретан се утапам у твоје очи Реф. Рекла […]

Није вредно сине мој(Поп-рок песма; певају: Кемал Монтено и Душан Свилар) Испред мене понор је, тамне хриди зову ме, утеху ми лажну нуде. А из срца као спас чујем мени познат глас па се давне успомене буде. Памтим речи оца мог: На све мисли добри Бог како волишс тако ти се пише. Ако љубави је […]

Причаћу ти о своме животу
рећи ћу ти зашто тешко дишем
питај како песме ме заболе
питај зашто само тужне пишем

Земљо моја (Стихови и музика: Кемал Монтано; свирају и певају: група Амбасадори) Видим поља што се житом злате и на бријегу видим родни дом сваког трена мислим на те земљо моја, земљо моја. A у пољу моја душа спава у сред жита као златна клас постеља јој мека трава земљо моја, земљо моја. И док […]

Некако с’ прољећа
увијек мени долута
нека чежња тамна
тиха мудрост давна

Ко да ти каже, Ивана
да теби пјевам, Ивана
да тебе сањам, Ивана
да тебе пратим, Ивана
за тобом патим, Ивана
о моја Ивана

Музику је заволео као дечак, а пред крај основне школе је схватио да је љубав сменљива категорија и да једну може да замени другом, па је фудбал заменио гитаром. Средином октобра, док је михољско сунце обасјавало Бањалуку и измамило мноштво људи у центар града, у башти највећег хотела седео је Кемал Монтено са пријатељем. Причали су и смејали се старим догодовштинама, ту и тамо неко од пролазника би препознао популарног кантаутора, али нису му прилазили из пристојности.

Једне ноћи у децембру
кад је била хладна зима
чувао сам тебе, Бранка
чувао сам нашег сина