Некако с прољећа
(Црвена јабука дует Кемал Монтено)

Некако с’ прољећа
увијек мени долута
нека чежња тамна
тиха мудрост давна

Спуштам ја старе кофере
на пероне судбине
то је мирис зрелих година
мој капут, бас је тежак, најдража

Некако с’ прољећа
ја се сјетим старих другова
пробуде се у мени
сви дернеци пијани

Тад носим старе ципеле
оне знају моје улице
то је боја, црнопоноћна
моји кораци, бас су тешки, најдража

Реф.
И опет тај осјећај самоће
кад неце никог мене крене и хоће
и опет мраком своје пјесме бојим
пијан од жеље за уснама твојим
сав сам ти од лудила, некако с’ прољећа

Некако с’ прољећа
сјети мене неправда
на побједе, поразе
и све лажне обзире

Направим, рачун праштања
попијем, пуста маштања
то је укус, лијепог кајања
моји капци, баш су тешки, најдража

Некако с’ прољећа
ноћ ми очи отвара
немам сан да ухватим
нема дана да не излудим

А хоћу да те водим ја
трагом Сунца, југом маслина
то је додир твојих бедара
моја душо, баш те волим, најдража

 

Ознаке: Кемал Монтено, Некако с прољећа, песма за лаку ноћ, поп рок песма, романса, Црвена јабука