Podešavanja / Settings

„Podsticaji i pomoć države moraju biti usmereni prvenstveno ka domaćim privrednim preduzetnicima, koji ne smeju biti u inferiornom položaju u odnosu na strane investitore“, rekao je Jeremić u Vršcu, gde su otvorene i osveštane prostorije Narodne stranke. „Narodna stranka, kada bude vodila državu, neće terati strane investitore iz Srbije. Štaviše, njih će biti i više […]

Вучић, ухапсивши најбогатијег српског тајкуна, Мирослава Мишковић, дошао је и учврстио се на власти пре скоро 6 година; данас имамо Мишковића на слободи, који због монтираног судског процеса против њега пред међународним судом тражи обештећење у висини од пар стотина милиона евра, и стране инвеститоре који добивши на стотине милиона евра субвенција од српске државе […]

Dveri se dalje zalažu za neophodnost postojanja Agrarne banke Srbije. Prvi od odgovora kako menjati stvari na bolje u poljoprivredi, je formiranje Agrarne banke Srbije, kao glavnog aktera u obnovi prehrambene industrije Srbije.

Kada završimo rasprodaju ostaje pitanje gde ćemo i kako da se lečimo, kako ćemo da školujemo decu, kako ćemo da zaustavimo belu kugu koja preti da ovaj narod dovede do biološkog izumiranja?

Nećemo da ulažemo više ni jedan dinar u strane investitore. Finansiranje isključivo našeg poljoprivredno-prehrambenog sektora, kao jedina normalna politika za naredni period.

Naša ključna poruka biračima glasi: Vizija Srbije ne sme biti da svi postanemo jeftina radna snaga stranaca koji su zavladali našom politikom, privredom, medijima, trgovinom, poljoprivredom…

Što hitnije izaći iz ovog začaranog kruga pitanje je opstanka. Neophodan je sistemski iskorak, odnosno radikalna promena ekonomske politike. Prihvatanje koncepta ekonomskog patriotizma je takav sistematski iskorak.

„Vašingtonski konsenzusˮ, ekonomski model koji se u Srbiji kontinuirano sprovodi od 5. oktobra 2000. godine do danas, doživeo je definitivni krah i treba ga proglasiti štetnim i prevaziđenim.

Interes Zapada nikad nije bila jaka, već naprotiv slaba i razjedinjena Srbija. Prozapadna politika je na kraju mandata Borisa Tadića bila na izdisaju, ali su joj novi život udahnuli konvertiti – naprednjaci.

– Ekonomski patriotizam podrazumeva vođenje ekonomske politike u interesu Srbije i njenih građana, a ne u interesu stranaca. Danas je privreda Srbije potpuno u funkciji ostvarivanja profita zapadnih kompanija i zapadnih interesa, zatim interesa domaćih tajkuna i partijaško-stranačkih parazita.