Једини спас за нашу пољопривредно-прехрамбену индустрију је суштинска промена пољопривредне политике, од оне коју сада спроводи Влада Републике Србије. Захтеви које траже европски произвођачи за себе, су и захтеви које тражи Српски покрет Двери већ неколико година за наше пољопривреднике. Нећемо да улажемо више ни један динар у стране инвеститоре.

Ових дана се у Бриселу одржавају велики протести пољопривредних произвођача из Белгије и Француске због пољопривредне политике ЕУ.

Неколико хиљада фармера је блокирало центар Брисела, тражећи веће државне субвенције и царинске стопе на увоз млека и млечних производа.

Криза настала са увођењем санкција од стране Руске Федерације, на увоз пољопривредно- прехрамбених производа, као контра мера европским санкцијама Русији, довела је до хаоса у животу европских пољопривредних предузећа.

О АУТОРУ

Иван Костић је магистар агроекономије.

Државне субвенције у земљама ЕУ по хектару се крећу од 300-500 евра, али ни то није довољно да се санирају последице тренутног стања на тржишту. Европски пољопривредни произвођачи више не знају шта да раде са вишком својих производа.

Шта онда може српски пољопривредник да тражи на европском тржишту са 6000 динара државних субвенција? Како он уопште може да буде конкурентан са произвођачима из ЕУ?

Једини спас за нашу пољопривредно-прехрамбену индустрију је суштинска промена пољопривредне политике од оне коју сада спроводи Влада Србије. Захтеви које траже европски произвођачи, су и захтеви које тражи Српски покрет Двери за наше пољопривреднике. Нећемо да улажемо више ни један динар у стране инвеститоре.

Финансирање искључиво нашег пољопривредно-прехрамбеног сектора, као једина нормална политика за наредни период.

Једном речју, завођење економског патриотизма у пољопривредно прехрамбени сектор.

Јачање домаће пољопривредно-прехрамбене индустрије мора бити једини циљ Владе и Министарства пољопривреде, ако не желимо да свесно уништимо наше произвођаче. Сва друга прича са довођењем страних инвеститора у Србију је шарена предизборна лажа за бираче, која има један једини епилог, а то је, да будемо робови на сопственој земљи, а странци моћни колонизатори.

Зато

Без оснивања и развоја државно-финансијских институција, немогуће је очекивати ревитализацију ове гране привреде. Оснивање државне Аграрне банке и Фонда за одрживи развој, морају бити приоритет Владе Републике Србије , која води рачуна само о својим домаћим пољопривредним произвођачима.
Повећање буџета за пољопривреду са садашњих 3 посто, са трендом пада (просек од 2004-2011 3,32%) на реалних 10%, јер је учешће пољопривреде у БДП око 15 %. Самим тим ће се и субвенције према домаћим произвођачима повећати.

Без ових финансијских подстицаја немогуће је очекивати раст пољопривредне производње, а самим тим и повећање извоза.

Ту су у оптицају и огромни неискоришћени потенцијали у сарадњи са Руском Федерацијом, од формирања заједничког руско-српског инвестиционог пољопривредног фонда, који би омогућио већа улагања руских привредника у наш сектор кроз формирање стратешких партнерстава, о чему је говорио и председник Русије Владимир Путин приликом своје посете Србији, до низа извозних погодности о којима данас маштају привредници из Европске уније.

Све је ово могуће, ако има политичке воље, које сада нажалост нема. Сигурно има десетине нових идеја за развој ове области, али ако не буде постојала одлучујућа воља власти, да нам једини државни интерес буде развој српске пољопривреде, а не развој немачких, хрватских и турских привредника, онда опет неће бити ништа!

До када ће трајати време привредне окупације странаца на Србију, остаје нам да видимо!

Извор: Двери/Србин.инфо

Oznake: ekonomski patriotizam, Ivan Kostić, srpska poljoprivreda, Srpski pokret Dveri