Podešavanja / Settings

Član Vlade Srbije, ministarka energetike Zorana Mihajlović juče je izjavila da nisu tačne tvrdnje da ona sabotira sporazum Putina i Nikolića, a te optužbe je nazvala „takozvanim“. Osim toga, ona je rekla da se u centar priče stavlja „nešto što ne postoji“. A njeno ministarstvo je pre nedelju dana izdalo saopštenje u kome se tvrdi nešto sasvim suprotno od onoga što je Nikolić rekao Putinu, pa je na taj način ministarka Zorana Mihajlović zapravo indirektno, ali sasvim jasno poručila predsedniku Nikoliću – da laže.

Ministarka energetike Zorana Mihajlović sabotira sporazum predsednika Srbije i Rusije Tomislava Nikolića i Vladimira Putina, rekao je u intervjuu za novi broj nedeljnika NIN Leonid Resetnjikov, direktor Ruskog instituta za strateške studije (RISI), koji je formiran pod pokroviteljstvom predsednika Rusije, a nedavno je otvorio predstavništvo u Beogradu.

Profesor iz Moskve dr Jelena Ponomarjova o međunarodnoj politici, odnosima dveju država i srpskog i ruskog naroda, EU: Vaša zemlja nam je veoma važna u spoljnoj politici. „Južni tok“ menja geopolitičku situaciju na Balkan

Južni tok korača Evropom. U Bugarskoj je započela izgradnja lokalne deonice gasovoda koji će isporučivati ruski gas u zemlje Južne i Centralne Evrope. Do kraja godine će biti označen start izgradnje neophodne infrastrukture u Srbiji, dalje je na redu Mađarska. Pored njih sporazumi o izgradnji su već potpisani sa Grčkom, Slovenijom, Hrvatskoj i Austrijom.

Kritika koju je predsednik Srbije Tomislav Nikolić izneo u Moskvi na račun srpske vlade potpuno je šokirala javnost u našoj zemlji.

Otkako je sa Zapada dobio naloge da gasi Južni tok, a sa Istoka informacije da se Rusi akivno uključuju u politiku u Srbiji, Aleksandar Vučić je postao primetno nervozan…

Sa približavanjem početka izgradnje Južnog toka kroz Srbiju bitka za zaustavljanje celog projekta postaje sve ozbiljnija, a bez mnogo dileme se može reći da su glavni protivnici ovog gasovoda Sjedinjene Države, kojima izgradnja još jedne gasne veze između Rusije i Evrope remeti sve najvažnije planove za kontrolu Balkana i Mediterana. Sprečavanje ostvarenja projekta Južni tok ili njegovo prilagođavanje interesima Zapada, što podrazumeva njegovu što veću kontrolu, predstavlja složenu operaciju koja se u Srbiji sprovodi već neko vreme, a aktuelna dešavanja i propagandna ofanziva poput serijala Insajder su, čini se, deo pripremne faze pred konačan obračun koji bi mogao da nastupi uskoro.

Izgradili ga ili ne, Južni tok će biti taj koji će Srbiju izvesti iz ovog stanja čekanja i privremenosti.

Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin ocenili su danas u razgovoru da se zajednički projekti dve zemlje, kao što su Gasovod Južni tok i Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, odvijaju u skladu sa utvrđenim planovima.

“Treba pitati EU da li hoće da uđe u sastav Ruske Federacije”, na pomalo šaljiv način zaključio je ruski diplomata, ipak jasno stavljajući do znanja koliko je porasla svest unutar Rusije o njenoj snazi i globalnom uticaju.

Jedan od glavnih argumenata protivnika projekta “Južni tok”, a u širem kontekstu – saradnje Rusije sa evropskim državama u energetskom sektoru – jeste tvrdnja da je projekat tehnički neizvodljiv, sa previsokom cenom izgradnje i sa ekološkom štetnošću gasovoda po okolinu, kao i neusklađenosti sa obezbeđenjem interesa energetske bezbednosti Evrope.

Iz svega navedenog je jasno da «Isak fond», u čijem radu je aktivno učešće uzela i Zorana Mihajlović-Milanović, najblaže rečeno ne gleda blagonaklono na energetske sporazume između Srbije i Rusije, pa prema tome i na projekat izgradnje gasovoda «Južni tok» kroz Srbiju, koji bi trebalo da Srbiji obezbedi dugoročnu energetsku stabilnost i velike prihode od tranzita gasa.

Nisam siguran da li je isto zahtevala i od Merkelove, ali sam siguran kakav bi bio odgovor Nemačke na taj zahtev.

Energetski ratovi na evroazijskom prostranstvu ulaze u novu fazu. Pošto nisu uspeli da sruše realizaciju sporazuma “Severni tok”, SAD i Evropska komisija su odlučili da se preorjentišu i glavni udar usmere na analogni transbalkanski projekat – “Južni tok”. Međutim, ako je kod Severoevropskog naftovoda glavni akcenat stavljen na nastupe država koje su naftne cevi zaobišle, to su kod “Južnog toka” mobilisane moćne snage u onim zemljama kojima su objektivno pripale glavne beneficije. Ovde je posebna uloga data Srbiji i njenoj kampanji protiv Rusije i njenog balkanskog energetskog projekta, kampanju u čijoj organizaciji učestvuje niz srpskih sredstava informisanja.

Beograd — „Gasprom“ je ponudio da finansira izgradnju gasovoda „Južni tok“ u Srbiji, vrednu 1,7 milijardi evra, objavljeno je iz kompanije „Gasprom eksport“.

Kao što smo rekli, glavni neprijatelj globalizma jeste Rusija, a gasovod Južni tok je od vitalnog interesa za Srbiju jer uključuje obnovu njenog suvereniteta. Ogromni prihod koji bi od projekta Južni tok ostvarila Srbija omogućio bi njenim građanima daleko viši životni standard, kao i opšti ekonomski boljitak.

Po stručnim i relevantnim projekcijama od svih velikih sila u svetu, samo Rusija nije u situaciji da i tokom sledeće dve decenije uvozi važne energente poput nafte i gasa: SAD su u situaciji da uvoze i više od polovine sopstvenih potreba nafte i nešto gasa; zemlje EU iz sopstvenih potreba podmiruju trenutno oko 25% nafte i nešto preko polovine gasa.

Ne sumnjamo da Rusija sve ovo zna i pažljivo prati Srbiju i Bugarsku, kao i da ima odgovarajuće odgovore kako situacija oko izgradnje gasovoda Južni tok ne bi krenula u neželjenom smeru.

Beograd – Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je danas da je kurs Srbije jasan, da ona želi tesno da sarađuje sa Rusijom i da to ne ometa evropske integracije naše zemlje.

Prema Ugovoru o prodaji NIS-a, koji je potpisan, Gasprom njeft ima obavezu da u NIS uloži najmanje 547 miliona evra, a prodajna cena za 51 % srpske naftne industrije je 400 miliona evra. U okviru međudržavnog sporazuma između Rusije i Srbije, 2009. godine, ruska kompanija Gasprom njeft preuzima 51% akcija NIS-a. Prodaja kontrolnog paketa akcija inostranom partneru, realizovana je u okviru procesa privatizacije državnih kompanija u Srbiji.