Podešavanja / Settings

Uvek sam spreman da pomognem, pa i po cenu života, kaže Nišlija Ivan Vasović, koji je u SAD dobio „Gudjirovu“ nagradu „Heroj autoputa“.

Najplemenitiji podvig godine: Goran Sladojević spasao ljude koji su se gušili u jami pravljenoj za kišnicu. Jedini imao hrabrosti da se spusti u jamu i izvuče onesvešćene ljude, koje je oborio

Veselin Misita, potpukovnik kraljevine Jugoslavije, zaboravljen. Oslobodio Loznicu i Banju Koviljaču 1941, koje su tako postale prvi slobodni gradovi u porobljenoj Evropi

Mlada žena gorko je zaplakala kada je ostala bez muža. Ni mesec dana od venčanja, a njen Budimir već morao da je ostavi. Tek što je postala nevesta i ponela ime dragog čoveka, tek osetila muško milovanje i saznala za pravu ljubav, a već sama. Dva proleća i dve zime proveo je Budimir u ratu; još se nije odmorio, nije danuo, a sad opet pušku o rame. I dokle, i kuda? Ima li još koga da se krvavi po dalekim ratištima sem njenog čoveka?

O najslavnijem zemljaku, vojvodi Petru Bojoviću (1853-1945), iz kvarteta srpskih vojskovođa, učesniku šest oslobodilačkih ratova Srbije s kraja 19. i početkom 20. veka, Novovarošani, a ni gosti i namernici, ne mogu da saznaju ništa prilikom posete Zavičajnom muzeju. Tamo je, na panou o Prvom svetskom ratu – samo vojvodina slika, uz šest ratnika i podatak – da je komandovao Prvom armijom.

Miladin Zarić je bio učitelj iz Beograda, najpoznatiji po tome što je tokom operacije oslobađanja Beograda u Drugom svetskom ratu, u zoru 20. oktobra 1944, presekavši žice detonatora spasao od rušenja minirani Stari savski most u Beogradu.

Francuze je iznenadila hrabrost Rusa, vikali su mu da se preda, ali on nije imao nameru da baci oružje. Borba se nastavila. Kada je ipak ruski junak pao, pošto je dobio 18 ubodnih rana bajonetom, francuski vojnici koji su stajali iznad palog junaka, iz poštovanja prema hrabrom čoveku nisu hteli da ga dotuku.

Gradonačelnik Sarajeva Ivo Komšić potvrdio je da su pripreme za obeležavanje ovog „svetskog događaja“ pod nazivom „Sarajevo 2014“ uveliko počele, te da ne razume osporavanja iz Banjaluke.

Na današanji dan 29. septembra 1991. u Bjelovaru, dizanjem u vazduh vojnog skladišta, poginuo je major Milan Tepić, spasivši time svoje vojnike i nanoseći težak udarac neprijatelju.

Agencija „Ninamedia” iz Novog Sada sprovela je istraživanje u okviru kojeg su građani Srbije odgovarali i na pitanja: Da li je Gavrilo Princip bio heroj ili terorista i u kojoj meri se slažete sa izjavom: „Srbiju su skupo koštali meci Gavrila Principa”? Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1 200 ispitanika, građana Srbije bez Kosova i Metohije, iz urbanih i ruralnih sredina. Ponovljenim intervjuom na dvadeset odsto anketiranih lica vršena je kontrola verodostojnosti odgovora. Podaci su prikupljani u periodu od 9. septembra do 13.septembra.

Branislav Gavrić otkriva istinu o ocu Momčilu, najmlađem vojniku Prvog svetskog rata: Grci mu postavili zlatnu ploču na Krfu. Proživeo golgotu i u ratovima i u miru

Ovaj put vam donosimo herojsku priču jednog kineskog vozača.

Da li je naš ministar zaboravio da je na snazi poternica za Hašimom Tačijem zvani Zmija? Da li razmišlja o tome kakva osećanja izaziva druženje sa teroristom i šta osećaju porodice mrtvih heroja koji su položili život u odbrani zemlje?

Moj otac, general Vasilij Margelov, heroj SSSR, bio je baš veliki junak, neustrašivi vojnik i komandant, sjajan čovek, divan otac i veliki poštovalac i ljubitelj srpskog naroda. I moja majka je bila hrabar, odvažan i istaknut borac u Drugom svetskom ratu. Baš onakva ličnost kakva je, zaista, po svemu priličila heroju SSSR.

Nemoguće je samo sa pozicija današnjice razmatrati politiku Zapada prema Srbiji. Ta politika ima korene u prošlosti i ne treba naprezati vid da bi se oni videli.

Potegnem ti ja sekiru pa mečku, koja me zubima već zgrabila za nogu, tresnem pravo iza vrata, ona ti posrnu, a ja joj skočim na leđa… Ona da ustane, ja ne dam, izvijala je glavu, ujedala me, a ja ti je dograbim levicom za gušu i nisam puštao dok nisam osetio da više ne diše. Istina, kad sam pustio grkljan, bilo me stra‘ da ne ustane, šta ću onda – priča dalje Blažo.

Prošlo je četrnaest godina od herojske smrti Zorana Radosavljevića. Smrt u neravnopravnom sukobu sa višestruko nadmoćnijim NATO lovcima ga je učinila herojem, ali ta državna počast ga je neopravdano mimoišla.

Prva žena dobrovoljac u srpskoj vojsci poginula je na Kosmetu 5. juna 1999, pomažući ranjenim saborcima. Četrnaest godina kasnije Niš se odužio jednoj od najhrabrijih stanovnica

– Šta je čovek ako izgubi svoju domovinu? Mi piloti moramo da preuzmemo prvi udar na sebe i tako spasemo bar neko dete u ovoj zemlji – rekao je Zoran majci dan pred pogibiju.

Nije rekao neću. Komandant 241. lovačko-bombarderske eskadrile potpukovnik Života Đurić poginuo je 25. marta 1999. godine posle napada na kamp za obuku terorističke tzv. OVK. U trenutku pogibije upravljao je borbenim avionom tipa J-22 “Orao“, evidencijskog broja 25104.