Pročitaj mi članakZa Srbiju se predlaže odgovarajući pritisak, za BiH obuka vojnika po "ukrajinskom modelu", a za tzv. Kosovo nova platforma saradnje s NATO-om
За Парламентарну скупштину НАТО која је недавно у статус придруженог члана унапредила Скупштину тзв. Косова, припремљен је и извештај који показује какве су намере Северноатлантске алијансе према Србији.
Односно како би желела да се обруши на њу и када је у питању Косово и Метохија, али и када је реч о Републици Српској.
Под називом „Западни Балкан: нови безбедносни изазови на прагу НАТО-а“ извештај је саставио енглески лорд Марк Ланкастер и у њему практично предлаже ограничавање постојећих овлашћења Републици Српској до непрепознатљивости, а даје и нове идеје када је реч о сарадњи тзв. Косова и НАТО-а.
Што се тиче Србије, њој је намењен „одговарајући притисак“, речено у стилу енглеских лордова.
Украјински модел
У тачки 78 извештаја наводи се да на првом месту НАТО савезници, Европска унија и њихови партнери „морају да наставе да врше одговарајући притисак на Београд и Приштину да одблокирају дијалог“, а све у циљу нормализације односа, како се наводи.
Како се не тражи од Приштине да призна Београд, већ обрнуто зарад „нормализације односа“, јасно је коме је притисак НАТО и партнера намењен.
НАТО савезници морају да учине више у региону, нарочито на „Косову“ и БиХ, шире говорећи то укључује веће ангажовање са партнерима са Западног Балкана у НАТО институцијама, иницијативама и мисијама, пише у извештају у једној од завршних тачки.
То подразумева нови приступ заједничким вежбама и обуци, сугерише лорд Ланкастер и предлаже за БиХ „украјински модел“ који примењује британска војска која тренутно ради са украјинским војницима.
То није и једина иновативна идеја овог извештаја: две заслужују посебну пажњу.
Развлашћивање Српске
Једна се односи на притисак који ЕУ, Велика Британија и САД треба да изврше на БиХ како би извршила суштинске конститутивне реформе. Посебне изазове у том смислу представља политичка централизација, развијање изван модела конститутивних народа и смањивање права на вето укључених страна, како пише у извештају.
Као потпору за тврдњу о превазиђености модела три конститутивна народа извештај се (тачка 13) позива на пресуду Европског суда за људска права. Ради се о случају Сејдић-Финци против БиХ у којем је пресуђено у корист овог Рома и Јеврејина који су се жалили да им је трипартитним устројењем Председништва БиХ, нарушено демократско право да буду бирани у ово тело.
У документу НАТО-а тако су необично отворено и директно дата „упутства за коришћење“ БиХ и развлашћивање Републике Српске упакована у бирократски језик извештаја, а опет тако недвосмислена, да личе на оно што се некад у Босни звало „свилен гајтан“.
Може се претпоставити да се под централизацијом подразумева утапање РС у БиХ и њено нестајање, као што би српска страна испарила и из „превазиђеног модела“ три конститутивна народа, а из руку би им било избијено и право вета као последња линија одбране сопствених интереса.
Повод за такве претпоставке не дају ни теорије о британским заверама, ни анимозитет Срба према НАТО-у који га је бомбардовао с обе стране Дрине, већ оно што пише у самом извештају. Али на другом месту.
У тачки 26 и 28 јасно је наведено да је Република Српска камен спотицања за НАТО интеграције БиХ.
Главна препрека за усвајање Акционог плана за чланство (МАП) било је противљење руководства РС да учествује у овом програму, наводи лорд Ланкастер. А затим додаје и да су из Комисије за сарадњу са НАТО-ом повучени српски представници.
Иако се не каже директно, да се наслутити да у случају непослушности РС треба да буде спреман и одговор. Енглески лорд позива у извештају да се мисији ЕУФОР-а у БиХ обезбеде неопходна средства и буџет „као средство за супротстављање опасним трендовима у земљи да се разбије послератни договор“.
Од тог договора, као што се види из извештаја, јача је судска пресуда Сејдић-Финци на коју се аутор позива када тражи конститутивне реформе у БиХ.
Партнерство за Косово
Друга иновативна идеја овог извештаја односи се на тзв. Косово и његове оружане снаге.
Посебно поглавље бави се Косовским безбедносним снагама (КБС), још једном институцијом која, као ни раздруживање конститутивних народа, није била предвиђена потписаним међународним споразумима.
Констатује се да од 2018. Косово повећава улагања у КБС, да су се модернизовали неодређеном количином дронова „бајрактар“ купљених од Турске и противтенсковским ракетама „џавелин“ чију је продају одобрила америчка влада. У следећој тачки 39 набрајају се међународне мисије и војне вежбе у којима су учествовале КБС, углавном са америчком и британском војском.
Подсећа се и на гласање Скупштине тзв. Косова из 2018. да у наредној деценији КБС трансформише у оружане снаге „Косова“. Затим на противљење Србије таквом потезу јер је у нескладу са међународним споразумима и одговор генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга и тадашње амбасадорке Британије при УН Карен Пирс да је на Косову да одлучи о томе.
Кад смо утврдили основне поставке око оружаних снага Косова, попут Србија се противи њиховом оснивању, ми не, следи и конкретан предлог.
Савезнице се позивају да размотре чланство тзв. Косова у НАТО програму Партнерству за мир, „што ће омогућити бољу платформу за сарадњу“, како се наводи у тачки 80д извештаја.
Ово је нова идеја и први пут се отворено предлаже приступање тзв. Косова Партнерству за мир, програму у којем Србија већ учествује. Можда би баш из тог разлога Србија требало да размисли да ли јој је место у истом програму у којем је и тзв. Косово.
Кина главни конкурент
Помињу се, неизбежно, и страни утицаји које треба сузбити када је у питању Западни Балкан: врло конкретно се издваја Кина, а наравно ту је и Русија.
Када је у питању НАТО, стратешко такмичење се одвија широм планете, али то што се оно одвија на прагу алијансе на Западом Балкану је од посебног значаја, наглашава се у извештају.
А онда се одмах у следећој реченици помињу Русија и Кина за које се наводи да имају широке везе с регионом, али и да је Кина највећи такмац.
Наглашава се да би ЕУ требало више да се економски ангажује у региону како би се супротставила утицају Кине (тачка 82ц). Ваљда да би ЕУ знала чему економски треба да парира, у извештају се бележи да је Кина инвестирала на Западном Балкану 32 милијарде евра између 2009. и 2022. Али и да је постала највећи појединачни инвеститор у Србији са улагањем од 1,4 милијарде евра у 2022.
Наглашава се да постоји сарадња и у војној индустрији када су у питању Србија и Кина, односно да је Кина постала највећи снабдевач оружјем и војном опремом наше земље.
У извештају лорда Ланкастера неизоставно је своје место пронашла и Русија за коју се наводи да је њен главни утицај на Западном Балкану политички (тачка 63).
Констатује се да су односи Москве и Београда посебно пријатељски, а да су још чвршће везе Русије и Српске. Наводи се и да се Русија „доследно противи независности Косова“. Док је Додик, како се истиче, европски лидер који је највише пута био у Москви од почетка сукоба у Украјини.
Што је веома необично онима који пишу извештаје у којима саветују нормализацију односа Београда и Приштине кроз „одговарајући притисак“, а за Републику Српску предлажу самоукидање кроз конститутивне реформе.
