Pročitaj mi članak
(Курир)
Очекивао сам да горе, под планином, сретнем дива од два и по метра, кад оно – просечан Херцеговац. Метар и осамдесет, 118 килограма. Само шаке, оне којима је удавио мечку – ко лопате! Ја да саставим моје три – једна Блажова!
Мирно спава
– И прошле, и претпрошле и оне претходне ноћи добро сам спавао! Да видиш – још је нисам сањ‘о, и мислим и да нећу. Било па прошло – испричао ми је прекјуче на планини Волујак Блажо кад сам га упитао сања ли ноћу окршај с медведом, буди ли се обливен знојем од страха.
Прошло је седам дана откако је на планини голим рукама, помажући се помало и секирицом, Блажо задавио опасну животињу, и за то кратко време постао је популаран широм планете. Американци су му чак наденули надимак „Чак Норис“, међутим, Блажо Грковић из села Врба крај Гацког остао је онај стари.
– Ма какав ја јунак! Немојте се спрдати са мном! Мене је спасао Господ Бог, мада, истина је, припомогла ми је мало и секирица коју сам тог дана понео са собом – каже он.
Оног дана кад је на седам, осам метара од себе угледао мечку како у пуном трку, искошене главе и искежених зуба, јуриша на њега, Блажо се у првом трену опростио од живота.
– Само сам замислио да ће ме читавог појести, да од мене неће ни комад меса остати и да ме никад нико неће наћи – описује Блажо почетак епског окршаја на планини.
Међутим, већ наредног трена пробудио се Херцеговац у њему.
Борба на живот и смрт
– Потегнем ти ја секиру па мечку, која ме зубима већ зграбила за ногу, треснем право иза врата, она ти посрну, а ја јој скочим на леђа… Она да устане, ја не дам, извијала је главу, уједала ме, а ја ти је дограбим левицом за гушу и нисам пуштао док нисам осетио да више не дише. Истина, кад сам пустио гркљан, било ме стра‘ да не устане, шта ћу онда – прича даље Блажо.
Кад је све било готово, кад је он са сломљеном левом руком, изуједаном до костију, са 11 уједа на ногама и 32 на рукама, пао на једну страну, а мртва мечка остала да лежи крај њега, Блажу би жао.
– Јесте, свега ми! Било ми је жао мечке, иако је само који минут раније било – или она или ја, иако ми је било јасно да једно од нас двоје борбу неће преживети – клео ми се прекјуче на планини Блажо, док је около увелико падао снег, као усред зиме.
Преживео и мину
Пре двадесетак година, за време рата, Блажо се нашао на трактору који је налетео на мину. Када је она експлодирала, човек који је био с Блажом на машини доживео је тешке повреде руку и ногу. Блажо је одлетео с трактора 15 до 20 метара и ништа му није било. Пре неколико година, када је поломио ногу у пети, Блажо није ни хтео да иде лекару, него је од гвожђа направио неку врсту протезе и тако је ходао. Болело га је до суза, али он се није дао – рекао је Блажов пријатељ Раде Ђирић.
Још један медвед био у близини
Кад је мечка јурнула на мене и зграбила ме зубима за ногу и док сам је гађао секирицом, на десет метара од нас угледао сам другог медведа, мужјака. Срећа, није се ни осврнуо. Мечка је имала око 120 килограма, тешка као и ја. Да ме је мужјак напао, ко зна шта би било са мном – рекао је Блажо, који је јуче био у болници у Фочи на превијању и коме јуначке ране лагано зарастају.
