• Početna
  • SVET
  • Sloveni
  • RUS KOJI JE ZADIVIO HEROJSTVOM NAPOLEONA: I posle 18 ubodnih rana nije se predavao
Pročitaj mi članak

RUS KOJI JE ZADIVIO HEROJSTVOM NAPOLEONA: I posle 18 ubodnih rana nije se predavao

0

Leontin Korenov

Дана 4. октобра 1813. у чувеној Лајпцишкој бици названој „битка народа“ направио је подвиг поставши јунак чувен широм Русије гренадир гардијског финског пука Леонтин Коренов.

У то време он је већ био искусан војник. Међу војницима Коренов, човек ретко високог раста стекао је велико поштовање и постао ауторитет због снаге којом га је Господ великодушно наградио, смелости, неустрашивости у борби, и добродушног карактера. У Гардијском пуку  гренадира с поштовањем називају „чика Коренов“. 

Свог првог „Георгија“ (орден Георгијевског крста) руски јунак је заслужио за храброст у Бородинској бици. У једном од најкритичнијих момената битке захтевано је од финског пука да неколико сати, по сваку цену, сачува положај на ивици шуме до доласка појачања. Тада је Коренов окупио око себе пет сабораца, засео на ивицу шуме и успео да одбрани положај. Свих шест војника добили су најдражу војничку награду – знак војног одликовања.

У чувеној „бици народа“ код Лајпцига која се догодила 4-ог октобара 1813. године Коренов је направио још славнији подвиг. Када су батаљон финског Гардијског пука напале, далеко надмоћније снаге непријатеља, батаљон је почео повлачење под борбом. Део батаљона је био прибијен уз високи камени зид. Место око каменог зида није омогућавало нормално пружање отпора. Већина војника батаљона се брзо пребацила преко зида, а готово сви официри су били рањени у борби и нису могли да се пребаце преко камене ограде, уз коју су Французи притисли остатак батаљона. Тада је Леонтин Коренов помогао команданту батаљона и рањеним официрима да се пребаце преко ње, а он је остао са неколико храбрих војника да штити одступницу својим друговима у повлачењу.

Убрзо је остао сам и жестоко се бранио бајонетом и кундаком од нападајућег непријатеља. Неустрашиви гардиста већ је имао некилико рана од бајонета, а његова униформа је била сва крвава. Наслоњен на зид, Коренов, не само да је одбијао ударце, него их је и сам наносио. Када је сломио бајонет, почео је да се брани кундаком.

Французе је изненадила храброст Руса, викали су му да се преда, али он није имао намеру да баци оружје. Борба се наставила. Када је ипак руски јунак пао, пошто је добио 18 убодних рана бајонетом, француски војници који су стајали изнад палог јунака, из поштовања према храбром човеку нису хтели да га дотуку.

Напротив, непријатељи су га ставили на носила и однели на превијање. При посети рањеницима император Наполеон је био задивљен сазнавши за херојство  Кореновог. Већ наредног дана издата је наредба, коју је потписао сам Наполеон и која је била прочитана целој Француској армији. У тој наредби се Коренов назива херојем, и препоручује се да његов пример треба да следе и француски војници. Када је рањени војник био у стању да стане на ноге, по личном наређењу Наполеона, пуштен је из заробљеништва. 

Леонтин Коренов се појавио пред својим војницима сав у завојима, једва се крећући на изранављеним ногама. Гардиста је уз одушевљене повике другова смогао снаге да рапортира ратном командиру: „Ваше високоблагородство, имам част да вас известим, вратио сам се из заробљеништва. Ослобођен сам по наређењу самога Бонапарте…“

За показану храброст Коренов је унапређен у подзаставника и постао барјактар ​​пука. Додељена му је специјална сребрна медаља на којој је писало: „За љубав према отаџбини“.

Касније је о хероју Леонтину Кореновом испевана песма, која је ушла у славну историју финског гардијског пешадијског пука. Године 1903. када је фински гардијски пук прослављао своју стогодишњицу, официри пука су је обележили подизањем бронзаног споменика Леонтину Кореновом, који је био постављен на парадном улазу у официрску зграду. Сви официри, све до револуције, при уласку у зграду су скидали шапке и одавали почаст прослављеном војнику. 

Дошавши на власт, бољшевици су уништили споменик. Херојски подвиг руског јунака није одговарао „циљевима класне борбе пролетаријата “ …

Са руског ya Srbin.info превео Гридин Александар