Подешавања / Settings

Демограф Института друштвених наука Горан Пенев оценио је да је у демографској будућности Србије тешко очекивати позитивне промене и да ће у централној Србији и Војводини према проценама до 2060. живети око пет милиона становника.

Становништво Србије сврстава се у групу изузетно старих популација због негативног природног прираштаја и великог одлива репродуктивно способног становништва, саопштено је из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Драмски писац Душан Ковачевић се, у свом најновијем драмском тексту бави српским нестајањем и чињеницом да сваке године у Србији нестане један мањи град од четрдесет до педесет хиљада становника, јер људи долазе, селе се и напуштају земљу.

Најновије изјаве демографских стручњака, које су засноване на математички прецизним подацима о стопама рађања и умирања, јасно сугеришу да ће у случају да се ништа не промени, већ за мање од пола века број становника у Србији да се смањи скоро за половину, а и међу српским потомцима, којих ће бити само око 4 милиона, чак једну трећину ће чинити људи у дубокој старости, што значи да је земља са својим садашњим приоритетима на сигурном путу да се сведе на бројчано стање Београда са околином. Да ли је стога наступио последњи тренутак да се промене приоритети?

Босна и Херцеговина у опште изборе, који ће бити одржани 12. октобра ове године, улази с парадоксом јер ће у појединим градовима бити више гласача него становника, док ће у неколико њих право гласа имати готово сви грађани, показују рачунице.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања саопштило је данас да је стопа рађања у Србији 35 одсто испод потребе просте репродукције становништва.

Према резултатима пописа, у Србији је 2011. године је живело 7.186.862 становника, што је смањење у односу на 1991. годину, када је било 7.822.795 становника.

Припреме за микрочиповање човечанства у пуном су јеку. Библијски најављен „жиг звери“ који ће сваки човек морати да прихвати и тако се приклони владару овога света је припремљен и најављен.

По попису становништва из 1991. године, на простору ФБиХ живело је око 600.000 Срба, а сада их је, према проценама, око педесетак хиљада. Што се тиче конкретно Сарајева, од предратних 160.000 Срба, остало је мање од десет хиљада и то су углавном људи старији од 65 година

Становништво у Србији спада међу најстарије популације на свету, јер се више од пола века суочава с недовољним рађањем. Сваке године у нашој земљи нестане једна општина величине Ћуприје. Ако се тако настави и остваре претпоставке демографа, број становника Србије би 2060. године био сведен на 4,9 милиона, односно за трећину мање него сада!

У Европској унији безмало једна четвртина становништва (121 милион људи) живи на граници беде, показали су подаци које је данас објавила агенција за статистику ЕУ – Евростат.

Чак у 1.500 насеља у Србији годишње се не роди ниједно дете, а око 1.600 села је напуштено. Демографи прогнозирају да ће Срби као народ за 500 година изумрети.

Јермени припадају индо-европском типу народа, чије порекло није у потпуности познато. Стручњаци верују да су Јермени мигрирали на јерменску висораван преко Балкана или Кавказа.

Тачни статистички подаци показују истину о истовременом протеривању Срби и константном досељавању Албанаца на Косово и Метохију.

Проблем негативног природног прираштаја, због кога Србија у сваку нову годину улази мања за просечно 30.000 становника, или град величине Зајечара, није особина само српског друштва.

Где се то запутила Србија?
Државни фунционери (пре свих директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић) јавно се хвале да Србија напредује у промоцији геј вредности и с тим у вези најављују низ манифестација у којима ће да се промовише сексуална орентација ЛГТБ особа – погледајте: Скандал – држава Србија: Гејеви су дискриминисанији од особа са инвалидитетом!

Све је више испражњених села и градова, Србија је на рубу демографске пропасти, за десетак година биће нас само шест милиона. Први ефекти подршке рађању, ако се одмах предузму, тек 2050. године.

У сваком случају наше скромно мишљење, ако је тако, било би да наше политичке “проблеме” треба једном, после петнаест година, гледати једанпут и са српског становишта”

Мале општине, испод 25 000 становника, у брдско-планинским подручјима Србије, последњих деценија сусрећу се са бројним проблемима који их неминовно воде ка брзом економског и демографском слому.

Стручњаци се прибојавају осетног раста цена прехрамбених производа у наредној деценији у свету, али, нажалост, и код нас.