Подешавања / Settings

После Церске и Колубарске битке, команда српске војске вапила је за подацима о покрету и прегруписавању аустроугарских трупа. Сећање на тајну операцију коју је покренуо пуковник Драгутин Димитријевић било је, сва је прилика, забрањено због Станислава Кракова.

Успоредити Вуковар са Стаљинградом је врхунска лудост хрватске ратнохушкачке пропагандне машинерије. Вуковар никад није био у потпуном окружењу јер је ЈНА циљано оставила 500 метара широк пут кроз кукурузиште према Богдановцима којим је два дана прије пада Вуковара побјегао хрватски заповједник Борковић и дио припадника хрватских паравојних јединица.

Поједини премијери утицали су на настанак и развој модерне државе.

Ових дана обележава се сто година од Првог балканског рата и ослобођења Старе Србије и Вардарске Македоније од турске власти. Под Старом Србијом, према Цвијићу, подразумева се Рашка, Косово и Метохија и Скопско-тетовска област.

На крају се мора напоменути и необорива чињеница да се етничко чишћење Срба у току тзв. Мартовског погрома, тј. „Косметских кристалних дана и ноћи“ од 17.-ог до 19.-ог марта 2004. г., а изведеног у класичном стилу нацистичке антисемитске Kristallnacht операције (9. новембра 1938. г. и наредних дана), одиграло управо за време „председничког“ мандата Ибрахима Ругове (који је био тзв. „председник Косова“ од 4. марта 2002. г. до 21. јануара 2006. г.).

Био тајни саветник српске војске у избору најбољих модела оружја и побољшавао их на захтев наших официра. Мајка Српкиња, отац Немац, потписивао се ћирилицом као Ђорђије.

На интернет издању „Руске речи“ (ruskarec.ru) од 26. октобра 2014. г. се појавио ауторски чланак Александра Широкова под насловом „Црвена армија: Ослободилац или окупатор?“, а поводом 70-тогодишњице тзв. „ослобођења“ Београда (20. октобар 1944. г.) од стране Брозових прекодринских партизана и совјетске Црвене армије. На овај чланак се у истом контексту надовезује и претходни чланак са истог портала „Мој деда је ослобађао Београд“ Динаре Чрачове од 20. октобра 2014. г.

На спомен-плочи испод великог белог каменог крста урезана је посвета јунацима, првим иностраним добровољцима који су „витешки полетели у редове српске војске и пали, борећи се 20. августа 1914. године“.

Како је крочио у кабину, затекао је непознатог цимера који је на доњем кревету хркао да се брод љуљао. Када се осврнуо и мало погледао около, схватио је да је уснули аустроугарски капетан. На чивилуку је уредно висила комплетна униформа, са све шапком и сабљом. На то није обраћао превише пажње, мало је прошетао по броду и легао да се одмори.

Нешто слично се догодило и за време Другог светског рата када су се Брозове јуришне фаланге на Србију попуњавале углавном од стране прекодринског елемента чији је матерњи изговор био ијекавски, тј. исти онај на коме су спеване ноторне лажи о издаји вере, части, идентитета и Отаџбине Србијанца Вука Бранковића на Косову 1389. г.

Академску сликарку Даницу Јовановић Аустроугари су убили у 28. години, на почетку Великог рата, зато што је волела своју земљу, желела слободу и сликала срушени мост. Била је члан удружења српских студената у Минхену „Србадија“

Директива је, дакле, захтевала убиства широког круга људи, што је ускоро почело да се спроводи у дело. Најпре у Србији. И најпре по српским варошима и селима. И опет је употребљен познати рецепт са слањем Лењина да диже револуцију и разбија систем „изнутра“.

Дошло је време да се у свим регионалним српским културама пропагира култура свих српских „крајева“. Сви културни модели морају бити сачувани од заборава и са њима се млади морају упознати.

Водећи хрватски историчар, др Твртко Јаковина признао да су Срби 1918. спасили Хрвате и да Хрватска није ушла у прву Југославију да данас не би постојала.

Како је у грађанском рату партизана и четника нестала цела планина, њено становништво и прошлост. Заборављено да је Колубарска битка добијена на овом платоу Сувобора у децембру 1914.

Велелепни антички Municipium malvesiatium у Скеланима први пут пред очима радозналаца. Велики поводањ спречио Карла Пача да споменике „пресели“ у Беч.

Пут од Бањице ка Јајинцима био је пут у једном смеру. Ипак, неколико логораша успело је да побегне натраг у живот.

Краљ Милан Обреновић сакупио је уметничку колекцију непроцењиве вредности у којој су били радови великих српских сликара, али и збирка импресионистичких дела. Колекција је нестала након Мајског преврата 1903.

Поробљеном и разореном Србијом од уста до уста је од пролећа 1916. почео да се проноси пркосан глас:
„Ниједну заставу нам нису отели. Војничка и народна част је сачувана!”

Овим речима је италијански принц Виктор Емануел, који је дошао 1896. године на Цетиње у госте кнезу Николи Петровићу Његошу запросио његову ћерку принцезу Јелену. Тако је у кратком дијалогу, решено оно на чему су готово две године радиле дипломатије Црне Горе и Италије.