Подешавања / Settings

„Спрега црквених и војних неправди према православном народу био је повод и узрок неколиких побуна у Лици и Крбави између 1719. и 1732. год. Побуне је могла да угуши једино редовна царска војска. Казне изречене побуњеницима су биле ригорозне.“

Командовање српском војском у првим ратним годинама уврстило је Радомира Путника у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје.

Готово да нема књиге оних аутора који се баве пореклом Словена, односно Срба, заговорника да Словени нису дошљаци на Балкан, а да се бар на једном месту не помене име Милоша С. Милојевића.

Са њима делимо више од имена: наше историје су веома сличне, и готово једнако трагичне, наши језици и наше културе су у дубоком сродству. Они су наша северна браћа, ми смо њихова јужна. Ми о њима знамо врло мало, а и они о нама. Куцнуо је час да се то промени!

А о војничким врлинама Срба, посебно о храбрости, сналажљивости и оданости Русији, Петар се већ лично уверио у рату са Турском (1710-1713), посебно у бици на Пруту (1711) где се нарочито истакао српски одред под командом Јована Албанеза за којега је Захарије Орфелин тврдио да је био пореклом Србин из Подгорице.

Лујо Бакотић: „Они католички свештеници којима је и хрватство било још један „посао“ којим су могли да стекну личне користи, износили су против Срба католика све могуће лажи, проклињали су их и претили им мукама на овоме и на другоме свету.“

Ако најстарији словенски етноним Венеди није исконско име предака Словена, какво је онда њихово првобитно име?

Одавно се тврди да српски грб — крст са четири огњила – има везу са „лабарумом“, чувеном заставом цара Константина (в. мишљења Ритера-Витезовића, Жефаровића, прот. Јанка Михајловића, Станоја Станојевића).

Ко је био јунак због којег је Бранислав Нушић заглавио робију у Пожаревцу и због чега је бугарски кнез спасавао и лечио непријатељског војника а грађани Софије молили се за његов спас.

Прећутани и протерани руски научник и српски родољуб, др Александар Соловјев, објашњава непознату историју српског двоглавог орла.

Неколико хиљада цивила убијено за непуна два сата. 28 „пријатељских“ бомбардера сручило 69 тона бомби.

На фотографији је 11. класа Артиљеријске школе Војне академије и настала је негде измеђ 1874 и 1880. године. На њој можете видети двојицу војвода из времена када су се тек учили војном ‘занату’ и сањали слободну Србију.

По многима најмоћнији човек не само у војним круговима Србије, Драгутин Т. Димитријевић, до последњег тренутка се надао да ће га регент Александар помиловати, чак и онда кад је те топле јунске ноћи 1917. године у његову затворску ћелију ушао свештеник…

Живот стварно уме да намести чудне ситуације. Једну такву, драматичну, прошао је млади Степа Степановић, који је хтео да се обеси само да не би учио Војну гимназију.

Академско звање, ова рођена Нишлијка, стекла је давне 1913. године. Како је, пре више од једног века, забележено у берлинским “Илустрованим новинама” Бончићева је прва дипломирана студенткиња Високе техничке школе у Дармштату.

Историју наше земље у 19. и 20. веку обележили сукоби владара са супругама и премијерима.

Сваки потенцијални агресор требало би да памти речи мајора Курсуле: «НЕ МОЖЕ У СРБИЈУ ТЕК ТАКО ДА СЕ УЂЕ, БРАТАЦ!»

Капетан Михаило Алић је 29. јула 1914. око 1.30 са својим водом понтонираца успео да обори конструкцију железничког моста преко Саве, који је био једини прелаз преко реке ка Београду, и тиме успорио напад непријатеља.

То се дешавало пре Другог светског рата, а ми смо имали прилику да историју те приче чујемо од Предрага Крстића, његовог унука.

Зашто су били у Београду, зашто су снимали баш то што су снимали, где су њихове фотографије – још се само претпоставља.