Podešavanja / Settings

Moj posao je da obezbedim energetsku sigurnost zemlje, rekao je premijer Srbije, i ukazao da druge države, za razliku od Srbije, raspolažu alternativnim izvorima gasa, te da u tom svetlu treba gledati njegovu nedavnu izjavu da bi američki gas mogao biti alternativa.

Ovakav razvoj događaja je dramatično promenio energetsku budućnost Bugarske. Albanija i Italija će moći uvoziti ruski gas s grčke granice, a Bugarska do sada nije položila niti jednu jedinu cev za novi gasovod i hitno joj treba rešenje za novonastali problem.

Na grčko-tursku granicu stizaće će 47 miliona kubnih metara gasa, a Turska će dobiti ostatak, kao drugi najveći kupac ruskog gasa, posle Nemačke.

Da je neki od gasovoda bio izgrađen 90-tih godina, situacija na Balkanu izgledala bi sasvim drugačije nego danas.

„Kada budemo prevazišli te zidove, trudićemo se da branimo svoje nacionalne interese, ali i zajedničke ekonomske interese i interese velike Evrope“, zaključio je ambasador Čepurin.

U ponedeljak, 2. marta, 2015. godine u Beogradu u zgradi „Beogradske poslovne škole“ (Kraljice Marije, 73), održaće se međunarodna ekonomska konferencija „Ruski energetski projekti na Balkanu posle „Južnog toka“.

Mađarski premijer se osvrnuo i na mađarsko-turska ekonomska postignuća, među kojima je otvaranje filijale Eksimbanke u Istanbulu, kao i na rekordan mađarski izvoz u Tursku, koji je prošle godine dostigao vrednost od dve milijarde dolara.

Rusija obezbeđuje oko 30 odsto potreba Evrope za gasom, a 55 odsto ove količine transportuje se kroz Ukrajinu, preko koje se snabdeva i Srbija.

Kao što je Rusija nastojala da geopolitički zaobiđe nestabilni sanitarni kordon (izraz britanskog geopolitičara Helforda Makindera, pred kraj Prvog svetskog rata, kojim je opisao stvaranje država od Baltika do Jadrana i Egeja kao načina sprečavanja direktnog kontakta Rusije i Nemačke), tako su i evroatlantske sile odgovorile aktivnim sprečavanjem potpunog zaobilaženja „svoje zone interesa“.

Beogradski dnevnik „Blic“ u izdanju od 9. februara piše o „dramatičnom zaokretu u energetskoj politici“ Srbije kako bi se napravio „otklon od Rusije“, a Srbija okrenula prema SAD. U ovom tekstu novinar „Blica“ kao mogući pravac dostavljanja američkog tečnog prirodnog gasa (TPG) u Srbiju pominje nepostojeći „Transatlantski gasovod“.

U slučaju realizacije „Turskog toka“, kao i u slučaju izgradnje Kaspijsko-Jadranskog cevovoda (KJC) Turska će dobiti kontrolu nad isporukom gasa zemljama u regionu, a to znači i dodatnu polugu za vršenje pritiska na njegove zemlje. Turci su vešti trgovci i nikad neće propustiti ni najmanju mogućnost da iskoriste ovu polugu za obezbeđenje svojih interesa na Balkanu.

Okrugli sto pod nazivom „Pravno-politički aspekti krize u Ukrajini” održan je u Beogradu, u organizaciji „Strukovnog udruženja pravnika Nomokanon”. Skup je otvorio ambasador Ruske Federacije u Beogradu, NJE Aleksandar Vasiljevič Čepurin.

Zvanična Ankara se više boji svojih sekularista, njihovih pristalica u vojsci nego što želi da bude bliska Briselu.

Bugarska je spremna da na svojoj teritoriji gradi centar za distribuciju gasa na evropskom nivou, izjavio je premijer Bojko Borisov.

Рад на пројекту гасовода који иде дном Црног мора и заобилази територију Украјине започет је у јуну 2007, врло брзо после завршетка у то време последњег по реду „рата због гаса“ који је започео Кијев. Заједно са „Северним током“ који је постављан по дну Балтичког мора, „Јужни ток“ је требало да из шеме испорука руског […]

Kako prenosi RT pozivajući se na InoTV, američki analitičar Rik Stagenborg, na poznatom američkom portalu opednews.com izneo tvrdnje da ako sporazum o tranzitu gasa između Moskve i Turske – ključnog člana NATO – bude zaživeo, mogao bi da ugrozi savez SAD, Velike Britanije i kontinentalne Evrope.

Vučić je ponovio da je odustajanje od „Južnog toka“ loša vest za Srbiju koja će ugroziti njenu energetsku bezbednost, ali je naveo da naši stručnjaci analiziraju sve ugovore kako bismo videli šta nam je činiti u narednom periodu.

Očigledno je da Sofiju kontrolišu SAD, iako je postojao jak pritisak bugarskih privrednika na vladu da započne izgradnju Južnog toka – navodi izvor „Srbin info“.

Srbija je do sada važila za državu koja lako može da prevagne i na rusku i na evropsku stranu. Da li se to promenilo odustajanjem od „Južnog toka”?

Postaće jasno da je cena poslušničkog odnosa prema Vašingtonu sve veća, i da SAD, paralelno sa sve manjim mogućnostima usled sopstvenog ekonomskog i drugog slabljenja, da suštinski nešto pružaju evropskim zemljama, zapravo sve više oduzimaju („prodaja cigle“) svojim stalnim zatezanjem situacije u svetu i ucenama i sve nereealnijim zahtevima koje ispostavljaju evropskoj porodici naroda, sada i u njihovom isforsiranom sukobu sa Rusijom.