Pročitaj mi članak

NAREDNIH DANA NOVI RAZGOVOR VUČIĆ – PUTIN: “Moramo tražiti alternativni gasovod“

0

juzni-tok-izgradnja

Премијер Србије Александар Вучић најавио је да ће са председником Русије Владимиром Путином наредних дана разговарати о обустави изградње „Јужног тока“. Он верује да ће са руским партнерима бити постигнут договор о најбољој енергетској заштити наше земље.

ЕВРОПА СПРЕМНА ДА ПРЕГОВАРА

Европска унија је спремна да разговара о пројекту гасовода испод Црног мора у Европу, али понављају да Русија мора да поштује енергетска правила ЕУ и одустане од тужбе пред Светском трговинском организацијом.
Европски комесар за енергију Марош Шефчович изјавио је да би Русија могла оживети пројекат гасовода „Јужни ток“, ако следи правила ЕУ.
– Ми смо спремни да разговарамо о пројекту с руском страном, али, наравно, мислим да једно треба да буде јасно, Русија мора да повуче тужбу пред СТО и да ЕУ законе примењује у овом пројекту – рекао је Шефчович.

Вучић је поновио да је одустајање од „Јужног тока“ лоша вест за Србију која ће угрозити њену енергетску безбедност, али је навео да наши стручњаци анализирају све уговоре како бисмо видели шта нам је чинити у наредном периоду.

Потпредседница Владе Зорана Михајловић рекла је „Новостима“ да ће се о енергетској безбедности земље после обуставе изградње руског гасовода ускоро разговарати на седници Владе.

Стручњаци у Србији сматрају да би наша земља требало да обезбеди алтернативни доток гаса, с обзиром на то да је пројекат „Јужни ток“ завршен. Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) рекао је да је директна штета због обуставе изградње тог гасовода кроз Србију 200 милиона евра годишње, само по основу транзита гаса преко наше територије

– Томе треба додати и губитке домаће грађевинске оперативе, која је требало да буде укључена у изградњу – оценио је Ђоговић.

– Због стопирања пројекта „Јужни ток“ изгубљена је шанса да се прикључењем на тај гасовод обезбеди енергетска безбедност земље. Инвеститори када долазе, питају за путеве, пореске законе, али и каква је енергетска обезбеђеност земље.

Српске власти морају да траже могућности за прикључење на друге гасоводе, из Бугарске и из Азербеџијана.

Влада треба да сагледа да ли Руси сада могу да помогну у смислу изградње интерконекције са Бугарском, затим да се проактивно делује на Азербејџан и овај Трансјадрански гасовод, који би ишао даље преко Грчке и Албаније, да се види да ли се ту може повући неки канал који би довукао енергију, односно гас, до нас.

На питање да ли постоји могућност за ревидирање енергетског споразума Србије и Русије, који је, поред продаје НИС-а и изградње складишта гаса „Банатски Двор“, укључивао и изградњу гасовода „Јужни ток“, Ђоговић је рекао да Русија, уколико жели да Србији надокнади штету, има за то више могућности.

Русија није позвана на састанак о „Јужном току“

Руска страна није добила званични позив за састанак министара земаља учесница пројекта Јужни ток, који треба да буде одржан 9. децембра у Бриселу.

Орбан оптужио ЕУ дa je саботирала „Јужни ток“

„ЕУ је неуморно радила да подривању овог програма“, изјавио је мађарски премијер Виктор Орбан.

Ово је агенцији РИА Новости рекао извор упознат са ситуацијом око пројекта.

„Очигледно да министри земаља учесница пројекта „Јужни ток“ тек треба да усвоје став по том питању“, сматра он.

Председник Владимир Путин је пре неколико дана рекао да Русија у садашњим условима не може да настави реализацију „Јужног тока“, између осталог и због неконструктивног става Европске уније.

zan klod junker 489

ЕУ-Русија: напред у рикверц

За време састанка председника Европске комисије Жана-Клода Јункера са премијером Бугарске Бојком Борисовом у Бриселу, Јункер је изјавио да пројекат изградње гасовода Јужни ток, чији прекид је објавио руски председник Владимир Путин, ипак може да буде доведен до краја. Истина, под условима ЕУ. У сваком случају, изјава Јункера изгледа као својеврсни „рикверц“ по питању пројекта.

После одустајања Руса од изградње Јужног тока шефу Европске комисије, по свему судећи, душа је сишла у пете – иронијски је приметио поводом Јункерове изјаве немачки пословни лист Deutsche Wirtschafts Nachrichten . Изгледа, резимирало је издање, до Брисела је тек сада доприло какве огромне губитке носи источноевропским државама отказивање Москве од пројекта. Индикативно у датој причи изгледају не правни детаљи спора о захтевима трећег енергетског пакета, мада, по речима руског министра енергетике Александра Новака, услови садржани у пакету били су истакнути руској страни већ после усаглашавања пројекта. Занимљиви су аргументи које наводи Брисел и њихов тоналитет.

А патетичних изјава за време поменутог састанка Жан-Клода Јункера са Бојком Борисовом било је више него довољно. Бугарска је део европске породице и ми егзистирамо ради тога да бисмо притекли у помоћ бугарским члановима наше породице – с патосом је објавио главни чиновник ЕУ. Желимо, додао је он, да енергенти теку у Бугарску и читаву Европу и нећемо трпети никакву уцену у енергетским питањима. Лопта је сада, рекао је он, на страни Русије. Отприлике исте изразе употребио је и високи бугарски гост Жана-Клода Јункера. Спремни смо да колико данас наставимо изградњу Јужног тока ако буде било решење питање његове усклађености са захтевима ЕУ – изјавио је он. При томе бугарски премијер је уверио шефа европске владе да његова земља подржава санкције ЕУ против Русије и да оне треба да остану на снази и даље.

Занимљив је и став Софије. Бугарска, која је 2014. године под притиском објавила одустајање од учешћа у Јужном току и наставак антируских станкција, захтева од исте те Русије да настави изградњу гасовода. Не зна се чега овде има више – политичке речитости заједно са уображеношћу или бојазни критике из Брисела или Вашингтона. Ту ће очигледно бити умесно напоменути речи Владимира Путина из експозеа Федералном сабору 4. децембра 2014. године о томе да се не смеју прилагођавати норме међународног права нечијим коњуктурним интересима, сматрајући све унаоколо мало образованим људима који не умеју да читају ни пишу.

Између осталог, руски председник је напоменуо и на то чиме је започела украјинска трагедија, са којом су и повезане санкције против Москве. Ингорисавши интересе Русије поводом потписивања споразума о асоцијацији између ЕУ и Украјине, Европа је подржала свргавање законито изабраног председника, који је пожелео да привремено одложи питписивање документа, како би боље проучио последице његовог усвајања. Резултат су били крвави догађаји који су довели до грађанског рата. Резултат: споразум је потписан са одлагањем примене економског дела на годину дана. Испада такође кретање у рикверц? Али ко ће одговарати за разарања на истоку Украјине од бомби и ракета, за хиљаде убијених и рањених?

Иступајући ових дана у Европском парламенту на Европском руском форуму Други хладни рат: да ли ће он постати усијанији? стални представник Русије у ЕУ Владимир Чижов је изјавио да је потребно уздигнути се до реалног стратешког виђења заједничких приоритета. Очигледно да је савет дат у право време. У сваком случају, уколико се он послуша, неће морати да се предузимају кораци после којих ће бити потребно да се иде у рикверц.

(Вечерње новости, Глас Русије)