Podešavanja / Settings

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je izjavio da planira da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom do kraja godine i razgovara o energetici.

Nemački biznis je odlučio da podrži projekat „Severni tok-2“. Berlin je potpuno siguran da ruski gas treba da ide kroz Nemačku, a ne preko Ukrajine. To je ono za šta se borila gospođa Merkel. Ona je na vreme shvatila da će dobra zgoda trajati samo dok je u Turskoj politička kriza.

MOSKVA – Zamenik premijera RF, Arkadij Dvorkovič i zamenik predsednika Evropske komisije za energetiku, Maroš Šefčovič, razmatrali su pitanje dostave gasa u Ukrajinu, a tom prilikom EK je saopštila da neće dati finansijske garancije Kijevu.

Posebnu pažnju u emisiji su izazvale analize sudara interesa velikih sila na Balkanu, oko projekta Južni i sada Turski tok, što je sve povezano sa nestabilnošću u Grčkoj, krizi vlade u Makedoniji, novoj Orbanovoj politici u Mađarskoj, pokušaju da se Crna Gora mimo referenduma uvuče u NATO.

Evropska komisija predlaže balkanskim zemljama dva nova izvora gasa. To je azerbejdžanski gas koji bi stizao gasovodom TAR (Trans Adriatic Pipeline) čija je izgradnja već počela, i tečni gas iz TNG-terminala u Hrvatskoj, čija se izgradnja predviđa.

Rusija ima obilje prirodnih resursa, ali se bori da diversifikuje svoju ekonomiju, naročito izvoz sirovina i energenata, dok Kina ima jaku produktivnost u različitim sektorima, ali se oslanja na uvoz minerala, sirovina i energenata.

Ruski šef za gas objasnio je Dačiću nove planove Evrope o izgradnji “Istočnog prstena” koji će rešiti odmah dva cilja: obezbediti sebi gas, a nerazvijene prignječiti nogom.

Evropska unija pokušava da dogovori gasovod sa Rusima bez zemalja kandidata. Hteli trasu preko Bugarske, Rumunije i Mađarske. Ovo nije samo ekonomska, već i politička poruka.

Cilj je upravo da se sagleda kako pomoći i kandidatima za članstvo u EU da prebrode krajnje ozbiljne izazove zbog najava obustave isporuka ruskog gasa 2019, objasnila je Ana Itkonen.

Razume se, Rusija ne odustaje od saradnje sa Srbijom po pitanjima energetike. Dokaz tome je i radni susret Alekseja Milera sa šefom srpske vlade Aleksandrom Vučićem koji je održan u Beogradu 28. maja.

Prema njegovim rečima, realizacija projekta omogućiće otvaranje oko 20.000 novih radnih mesta u Grčkoj, što će uticati, ne samo na ekonomski razvoj zemlje, nego i celog regiona, preneo je Tas.

Razočaravajuća vest za Rusiju, vest u kojoj je interesantna samo jedna stvar – u „gasnom ratu“ protiv Rusije pojavio se prvi izdanik. Prema dobijenim informacijama, Srbija je odlučila da se pridruži antiruskom demaršu.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država Majkl Kirbi ne očekuje posledice po Srbiju zbog odluke da se okrene snabdevanju američkim gasom iz Azerbejdžana.

U intervjuu za američku agenciju AP, koji je dao tokom posete Tirani, Vučić je naveo da je Srbija po pitanju energetske bezbednosti, spremna da koristi gas iz više izvora, što je, kako je rekao, „veoma važno za naše američke prijatelje, takođe“, prenosi Beta.

Novi gasovod Istočni luk kroz Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku mogao bi da počne da se gradi 2018, proizilazi iz dogovora ovih zemalja potpisanog u Rigi.

Turski tok“ će služiti kao alternativa gasovodu „Južni tok“, od čije je izgradnje Rusija odustala u decembru 2014. godine, dok će najveći deo novog gasovoda prolaziti ispod Crnog mora.

Posle šest nedelja pregovaranja, „Gasprom“ i „Botas“ objavili da su u ćorsokaku. Na zahlađenje odnosa Ankare i Moskve uticao Putinov govor u Jerevanu.

Direktor Gazproma Aleksej Miler najavio je da će Rusija Grčkoj garantovati 47 milijardi kubnih metara gasa godišnje preko Turskog toka, koji bi zatim nadalje odlazio za snabdevanje evropskog tržišta.

Ministar Panagiotis Lafazanis je po povratku iz Rusije rekao da „ako neki ljudi veruju da se Grčka treba ponašati kao nečiji protektorat, neka ne ulaze u politiku, jer u politici treba služiti nacionalnim interesima i interesima grčkog naroda“.

No, za SAD i EU, ni ova „pobeda“ očigledno nije dovoljna, i njihov pritisak na Rusiju se nastavlja. Tokom posete Ankari, 17.3.2015, evropski komesar za energetiku Maroš Šefčovič izjavio je da „bilo kakva odluka o gradnji gasovoda za transport ruskog gasa preko Turske mora biti doneta u konsultacijama sa EU i ne sme kršiti postojeće zakonske obaveze“, a uz to „izrazio zabrinutost zbog potencijalnog ukidanja postojećih ruta preko Ukrajine, u korist predloženog gasovoda Turski tok“.