Podešavanja / Settings

Dok iz Ministarstva rada uveravaju da Zakon o radu obezbeđuje povećanje broja zaposlenih, sindikalci tvrde da radnici mnogo lakše nego ranije dobijaju otkaz.

Ustala je u pet ujutru. U novčaniku ima 340 dinara. Plata je za dva dana. Dobiće čitavih 25.000. Budi usnulog, nezaposlenog muža. Šapuće da ne probudi dete: „Kupi hleb, glavicu kupusa i jogurt.“ On pita šta će da doručkuju. Ona kaže da napravi poparu. „Nemamo sira“, odgovara on. „Pijte jogurt“, kaže ona i dodaje da kuva kupus za ručak i večeru.

Međunarodni praznik rada, Prvi maj, obeležava se u nedelju širom sveta u znak sećanja na dan kada je 1886. godine oko 40.000 radnika u Čikagu, tražeći bolje uslove života, stupilo u štrajk i obustavilo rad.

Radnici Prokupca a.d. Beograd vode i dalje bitku s vetrenjačama. Protiv radnika koji štite državni interes okrenuli su se svi – od stečajnog upravnika, preko vlasnika Prokupca pa sve do državnog vrha koji ne mari za državnu imovinu i radnička prava.

Zakonsko rešenje o kontroli poslodavaca koji ne isplaćuju mesečne zarade na vreme teško će biti sprovedeno u praksi, tako da je potrebno doneti neki podzakonski akt kojim bi bila predviđena.

Više nema potrebe da se dokupljuje radni staž. Penziju će po novom dobiti svako ko ispuni starosni uslov i ima minimum 15 godina staža.

Jer, na osnovu svega rečenog, vidimo da država nastavlja da uzima od (siromašnih) radnika da bi dala (bogatim) kapitalistima. Strategija Superhika se nastavlja. Radnička klasa u Srbiji treba da iznedri nekog svog Robina Huda da ovome stane na put.

Sramota me pred decom što radim za džabe, ali moram jer nemam uslove za penziju, jada se Vukica Mitić, koja je poslednju platu primila u septembru 2004.

Bilo bi suludo zagovarati radnički otpor baziran na metodama koje su se pokazale neuspešnim. Pre svega tu mislimo na socijalističke eksperimente 20 – og veka na prostoru Istočne Evrope.

„Krestaˮ odbija da radnicima isplati plate i vrati avionske karte za povratak u Beograd dok ne potpišu nove ugovore kojima se odriču celokupnog novca koji su zaradili u Urugvaju.

Danas više ni tog privida nema, sindikati pod crvenim barjakom slobode i solidarnosti, uglavnom završavaju neke „male stvari” za radnike, i velike za sebe. Sudeći po privilegijama lidera, reklo bi se da su to ljudi koji su se izborili za 28-časovno radno vreme i 14. platu svojih članova, a ne da njihovi štićenici pravdu ponekad moraju da traže sečenjem prstiju, gladovanjem i ležanjem na pruzi.

Očigledno da Nacrtom zakona, odnosno Zakonom o štrajku, vladajuća koalicija želi u stvari da zabrani štrajk. A to je sigurno, početak kolonijalne diktature.

Carigrad, Atina, Berlin, Daka — Povodom Praznika rada, 1. maja, radnici širom Evrope ustaju protiv mera štednje i nezaposlenosti, dok se u Aziji protesti organizuju zbog loših uslova rada.

Oko 20.000 građana okupilo se na prvomajskom protestu pod sloganom „Menjajte smer“, na centralnom Trgu bana Jalačića u Zagrebu.

Navršava se 110 godina sindikalnog organizovanja u Srbiji. Sindikati oklevetani, njihov značaj se umanjuje. Jaki, organizovani i dinamični sindikati potrebniji nego ikada.

Biće nam uskoro i ovo naše blato skupo kad počnu da nam ga prodaju. Zato, drž`te braćo i ne daj`te!

Mogu li i kod nas poslodavci krivično da odgovaraju za neisplaćivanje zaposlenih. Najmanje 45.000 radnika u Srbiji ne dobija zaradu, a kod njih 250.000 kasni