Pročitaj mi članak

Smanjite svoja, a ne radnička prava!

0

Могу ли и код нас послодавци кривично да одговарају за неисплаћивање запослених. Најмање 45.000 радника у Србији не добија зараду, а код њих 250.000 касни

У СРБИЈИ најмање 45.000 људи сваки дан одлази на посао, али се плати и не нада. Још пет пута толико на зарађени динар чека и по неколико месеци. А када би за то кривично одговарали, како предлажу синдикалци, хиљаде послодаваца би завршило иза решетака. Морала би, међутим, и држава да делегира представнике за одслуживање казне, јер плата не стиже по реду ни у многим фирмама у реструктурирању.

Савез самосталних синдиката у оквиру Социјално-економског савета је, иначе, предложио да се неисплаћивање зараде уврсти у Кривични законик. У Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, међутим, објашњавају да у овом закону већ постоји основ за „гоњење“ несавесних послодаваца.

– Нисмо још разматрали конкретан предлог синдиката, јер то треба да се регулише Кривичним закоником, за који је надлежно Министарство правде – објашњава Зоран Мартиновић, државни секретар у Министарству рада. – Ми подржавамо све мере које доприносе ефикаснијем остваривању права запослених. И сада члан 163 Кривичног законика омогућава кривичну одговорност у случају непоштовања права из закона, колективних и уговора о раду. Значи да би неисплаћивање плата и пореза и доприноса и сада могло да се санкционише. Ми немамо податке да ли је неко подносио кривичну пријаву због тога, али знамо да стиже много прекршајних пријава које подноси наш Инспекторат за рад.

ШТА САД КАЖЕ ЗАКОН

Непоштовање радних права, по тренутним одредбама Кривичног закона Србије, предвиђа новчану или казну затвором. Несавесни послодавац може да „заради“ до две године затвора. То важи за све који се свесно не придржавају закона или других прописа, колективних уговора и других општих аката о правима по основу рада и о посебној заштити на раду омладине, жена и инвалида или о правима из социјалног осигурања.

У Србији је плата, према подацима Републичког завода за статистику, само сан за тачно 44.985 запослених. Половина њих ради на северу, а половина на југу земље. У Београду је, према статистичарима, 10.256 радника који се не надају заради. Синдикати процењују, међутим, да је оних којима примања касне месецима много више.

– Не знам ни за један случај да је послодавац кривично одговарао зато што није давао плате – каже Ранка Савић из Асоцијације слободних и независних синдиката. – Јесте да се то може подвести под кривично дело и по садашњем закону, али није баш тако прецизно формулисано. Ми подржавамо идеју да се то прецизира у закону. То није ништа ново. То су урадили у Хрватској и Бугарској. Али га треба добро осмислити да не страдају људи који немају могућности да исплате зараде. Зато кривично дело треба да буде и ако је неко свесно довео фирму у такво стање. Битно је и да се закон примењује, јер наши закони штите права радника, али се у пракси не примењују. Према нашим подацима, најмање 300.000 запослених нередовно прима плату.

Послодавци немају ништа против тога да се неисплаћивање зарада посебно уврсти у Кривични законик. Напомињу, међутим, да је важно дефинисати ко и у којим случајевима треба да сноси одговорност.

– Начелно смо се сложили са предлогом – каже Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца.

– Важно је утврдити одговорност, јер кривично дело подразумева намеру. У великој смо неликвидности и многа предузећа немају средства да исплате плате. Не могу да наплате потраживања, рачуни су им блокирани. Ако немају одакле да исплати зараде и порезе и доприносе не би требало још и кривично да одговарају. Али ако је послодавац купио јахту, а радницима није исплатио плату, он за то треба да одговара. Ми смо начелно за овај предлог, јер желимо да раздвојимо праве послодавце од оних који се само тако зову.

У РЕСТРУКТУРИРАЊУ
Већина запослених у предузећима у реструктурирању не прима редовно плату, нити су сигурни да им се уплаћују порези и доприноси.

– Од укупно 174 предузећа у поступку реструктурирања за укупно 90 одсто, односно 156 предузећа, можемо да тврдимо да, према достављеним подацима, не измире редовно обавезе према запосленима, односно да имају дуговања за неисплаћене зараде, порезе и доприносе према радницима – кажу у Агенцији за приватизацију. – За преосталих 18 предузећа не можемо са сигурношћу да кажемо какав је ситуација са дуговањима, јер не располажемо тим подацима.

 

(Новости, фото: Новости)