Подешавања / Settings

Двадесет шестог априла се навршава 99 година од догађаја који би Србији, да је прихватила том приликом донете одлуке, обезбедио сасвим другачију судбину. Један од наших најзначајнијих мислилаца тога доба, проф. др Лазо Костић (1897-1979) прокоментарисао је то следећим речима: „Један такав пример великодушности и истовремено лудости није познат у историји. Србија се одриче у корист својих највећих непријатеља, Хрвата, добитка, који се само једанпут у историји додељује“.

«Две Украјине» – југо-источна и западна – имају, вероватно, последњу шансу да наставе заједничко путовање кроз историју. То је федерализација за сада још јединствене државе на основи узајамног поштовања и пружања регионима најширих пуномоћја. На примеру једне од западних територија – Лавовске области – можемо да видимо, по чему се разликују западни Украјинци од становника југо-истока.

Док се такозвана украјинска валда бави распиривањем антируске хистерије међу становништвом, а мајдан остаје не географско место у центру Кијева, већ психолошко стање Украјинаца, суседи ове земље почињу да мисле о њеној подели.

У ретко чему су се посланици хрватског парламента у последње време тако заједнички сложили као у тражењу трећег ентитета за Хрвате у БиХ. И ХДССБ, они са крајње деснице, које води ратни злочинац Бранимир Главаш из мостарског затвора, и она крајње лева опција у Сабору, лабуристи, тврде да је сада тренутак да се Хрватска заложи за трећи ентитет, сматрајући да су Хрвати у суседној држави занемарени и да се не осећају као конститутивни народ.

Погледајте како је то данас било у Симферпољу(Крим) где је било извршено пријављивање за добровољачке одбрамбене одреде протиз западне окупације.

Неко је већ закључио: Балкан је поплочан добрим намерама великих сила. У праву је Марија Тодорова када пише да „нисмо ни ми у свему томе невини”. Ми смо буре барута. Или, како Миро Ломпар говори, ми смо „народи кубуре”. Лако се сукобљавамо, тешко миримо. Али, чак и такви какви смо – само смо половина проблема! Другу половину, најчешће пресудну по стање на Балкану, сачињавају „велике силе”. Оне, које су кроз историју показивале интерес за нашим простором. Међу њима и актуелне, које покушавају да произведу нову кризу у БиХ.

Домаћи тим повео је већ у осмом минуту преко Хаџибулића, а у надокнади првог полувремена коначан резултат поставио је Абиола Дауда.

Београд – Фонд за развој доставио је јуче Министарству привреде списак од 52 фирме и затражио да им се одобре кредити у укупном износу од готово милијарду динара.

Срби су јединствен народ који види да су их Запад и САД поделили на више земаља које су умногоме вештачке. Чак их је тешко назвати и државама.

Београд – Прогнозе објављене на америчком порталу „Полисимајк“ да би до 2025. најмање пет земаља широм света могло да стекне незавиност – Република Српска, Шкотска, Каталонија, Квебек и Сомалиленд, нису прве такве прогнозе у току последње деценије. Број сличних предвиђања нарастао је с признањем Косова, а рашће и с приближавањем референдума за независност у Шкотксој и Каталонији, следеће године.

Београд је данас заиста био цео црвен и бео! На Тргу Републике и у Кнез Михајиловој улици акција у којој је Црвена звезда делила нове дресове окупила је више од хиљаду фанова најтрофејнијег српског клуба, који су очајнички покушавали да дођу до свог примерка нове опреме.

Поделом Римског царства на источни и западни део, источном делу су припале Цариградска, Антиохијска, Јерусалимска и Александријска патријаршија, а западном делу Римска и Картагинска. Падом Картагине под власт муслиманских Арапа у VII веку Рим је остао једина патријаршија у западном делу Римског царства.

Српски патријарх Иринеј изјавио је вечерас да не долази у обзир никакво признање нити подела Косова и Метохије.

Границе које би административно представљале те јединице су: Република Српска у дејтонским границама, Хрватска федерална јединица Херцег-Босна с границама које је унијела у Дејтонски споразум с правом дисконтинуитета територија у свим оним опћинама и на оном хрватском територију који је био под контролом бх Хрвата који је самим тиме унесен у Федерацију БиХ те Босанска Република у границама које су Бошњаци унијели у Федерацију БиХ на дан потписивања Дејтонскога споразума.

Иако је постојање Републике Српске веома важно за положај Срба у региону, мислим да Косово не би требало гурати у том правцу. РС јесте фактор стабилности и без ње би Срби били у још тежем положају, али ако прихватите да север Косова има статус ентитета, онда претходно морате прихватити и Косово као независну државу.

Досадашњој спољној политици, ако смо је уопште имали као кохерентну стратегију, треба најпре обезбедити алтернативу, потом ићи на решавање статуса за КиМ. Без те алтернативе тешко се може замислити праведно и одрживо решење. Једино би јасно одбијање трговине Косовом и Метохијом био знак да је владајућа елита на висини историјске одговорности за будућност Србије. Једино […]

Шеф посланичке групе Демократске странке Драгољуб Мићуновић упозорио је у интервјуу за „Вечерње новости“ да постоји велика опасност да се та странка подели. „Ко год однесе победу 10. новембра на страначким изборима, треба да води рачуна о томе да Демократска странка мора да остане моћна политичка алтернатива, кадровски снажна, спремна да врло брзо преузме одговорност […]

Још од 1986. године од када датира генетичка модификација биљака, започеле су жустре полемике о последицама гајња и коришћења у прехрани генетички модификованихј биљних и животињских организама. У свету је 2010. године ГМ биљкама било засејано 150 милиона хектара. Противници ГМО хране истичу да се њен узгој не може правдати па чак ако ће човечанство […]

Потпредседница Владе Србије за европске интеграције Сузана Грубјешић изјавила је данас да су представници власти у Србији били изненађени формулацијом Европске уније о поштовању територијалног интегритета Косова у Стратегији о проширењу ЕУ и да није партнерски што ЕУ није о томе обавестила Србију. „Били смо изненађени, а за себе могу да кажем да сам била […]

Академик Јован Комшић изјавио је да се Војводина налази у сличном положају као Словенија у бившој Југославији крајем осамдесетих година. Комшић је за данашњи новосадски Дневник рекао да би Војводина, која почива на европској културолошкој матрици, била највећи губитник уколико би Србија одустала од европских интеграција, али и највећи „болесник“ у таквој антиевропској Србији. „И […]