Београд – Фонд за развој доставио је јуче Министарству привреде списак од 52 фирме и затражио да им се одобре кредити у укупном износу од готово милијарду динара. Захтев је уследио свега три дана након што је на сајту Министарства објављен листинг свих кредита који су додељени из Фонда за развој, уз констатацију да је 40 одсто пласмана ненаплативо, а да је још 20 одсто корисника отплатило тек незнатан део давно приспелог дуга.

Министарство привреде почетком ове недеље објавило је табеле у којима је наведено ко је све добијао средства из Фонда за развој, а по разним програмима подстицаја којима је требало да се подигне конкурентност домаћих фирми и подстакне производња и извоз. Апсурд је да се велики број предузећа са списка „добитника“ сада налази или у стечају или евентуално у реструктурирању, а та позиција им омогућава да и не помишљају како да врате милионске износе узетих кредита. За такав немар према средствима пореских обвезника нема рационалног објашњења, а тврдње појединих привредника да су позајмице добијали они који су били спремни да издвоје проценат за странку или посредника, још нико није испитивао.

Међу објављеним извештајима највише пажње привукао је Фонд за развој, који је пласирао 217 милијарди динара, али је готово 100 милијарди из тог портфолија ненаплативо јер је новац дат пропалим фирмама. Наводи се и да је додатно Фонд за развој издао гаранције вредне преко 79 милиона евра предузећима која нису солвентна. У врху листе дужника налазе се и познате фирме, попут Симпа, који је у више наврата добијао средства, затим Галеб групе, Боровица транспорта и сличне, али су на списку и бројна физичка лица са старт ап програмима и без података да су након примљеног новца уопште ушли у оснивање фирме и покретање бизниса.

Ни средства свих пореских обвезника која је у том тренутку надлежно министарство пласирало преко Фонда у протеклој деценији немају бољи скор, јер од 96,3 милијарде динара чак две трећине (64,6 милијарде) није могло да се наплати, а највећи део ( 54,4 милијарде) дугују корисници који нису ни започели отплату иако су им обавезе одавно доспеле.

У Министарству привреде закључују да је „очигледно да у Фонду за развој постоји проблем у систему процене ризика пласмана“.

– У ситуацији када нису познати узроци проблема наплативости кредита и када држава од свих грађана тражи да поднесу терет кризе, неодговорно је даље пласирати средства без анализе разлога катастрофалног стања портфолија Фонда за развој. Ово је став целе Владе и чланова Управног одбора Фонда. Од свих државних службеника, посебно од директора агенција и фондова, очекује се највиши степен одговорности у трошењу новца грађана Србије – саопштило је Министарство поводом захтева за нову кредитирање.

Изгледа, уз то, да ће нови министар у потпуности променити систем подршке привреди, јер се у саопштењу каже и да су нејасни критеријуми према којима „баш ови пројекти доприносе развоју Србије и заслужују субвенционисане каматне стопе, а неки други не“. Министарство је од Фонда затражило да обустави свако ново кредитирање док се не сагледа тренутно стање. „Бацање новца у бунар без дна мора да престане“, закључују у Министарства.

Ипак, у овом тренутку нема најаве да ли ћемо добити одговор на питање ко је одговоран за ненаплативе пласмане, као и за чињеницу да Фонд уопште није имао контролу утрошка наменски додељених средстава. А подсетимо, реч је о новцу који су у буџет уплаћивали сви грађани и легална привреда.

Ко је све затражио кредит

Међу предлозима за нове кредите који је Фонд за развој јуче доставио Министарству привреде налази се већи број услужних предузећа, од угоститељских објеката, печењара до фризерских салона, али има и приватних клиника, трговина на велико и на мало, као и мањи број производних предузећа. Међу њима је, у врху листе са тражених 200 милиона динара (Фонд је предложио да се одобри 150 милиона) фирма Агропослови, која се бави производњом млинских производа, а власник јој је, преко матичног предузећа СХСФ, Чедомир Јовановић. Према намени, Фонд је предложио да се одобре кредити који су тражени за трајна обртна средства, рефинансирање старих кредита, а у мањем делу и за набавку опреме и изградњу пословног простора.

Ни покушај да се наплати

Агенција за осигурање и финансирање извоза (АОФИ) управља портфолиом на папиру вредном преко 61 милион евра. Са додатом каматом, у блокади су потраживања у висини преко 13 милијарди динара. У великом броју случајева АОФИ није ни покушавала да наплати потраживања нити да активира средства обезбеђења. Политика те институције је, међутим, промењана од априла ове године, након доласка нове директорке Ане Малешевић, кажу у Министарству привреде. Из АОФИ-ја је јуче у буџет Србије уплаћено 88,3 милиона динара из добити која је остварена у претходној години.

(Дневни лист Данас)

Ознаке: Београд, министарство привреде, паре, подела, Србија, Фонд за развој