Подешавања / Settings

Први међународни акт будуће владе Србије, по свој прилици ће бити пријем у Београду Кетрин Ештон, Високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност. Овакав закључак може се извући из изјаве Првог потпредседника владе Александра Вучића, који је истовремено саопштио да нови кабинет може бити формиран до 27. априла

„Ми никада не одступамо од сарадње на принципима дипломатије. Уколико партнери то не желе, ми их не можемо натерати на такав приступ. Овај случај се не може посматрати ван историјског контекста, и надам се да они то схватају. Без обзира на то да ли постоје преседани у међународном праву (а они постоје), одговорно изјављујем: свако разуме да Крим неизмерно више значи Русији него Коморска острва Француској или Фокланди Великој Британији.“ – ове су речи министара иностраних послова Русије, Сергеја Лаврова

Светска историја познаје много примера сличне народне консолидације око једне политичке снаге.

Успех једне политичке партије без преседана у новијој српској историји, захтева да се максимално озбиљно размисли о разлозима, околностима и последицама те чињенице.

Један од омиљених аргумената присталица убрзаних евроинтеграција у Србији, јесте теза о великој финансијској помоћи на коју земља може рачунати чак и пре званичног усвајања захтева

Почетак преговарачког процеса по питању српског захтева за приступање ЕУ, према мишљењу власти у Србији скида претњу постављања нових ултиматума земљи, тим пре увођењу санкција.

После нормализације ситуације у Украјини ова земља може да постане геополитичка награда коју нико неће бити у стању да искористи – такво мишљење изразила је у свом актуалном коментару америчка новинска агенција АР.

Нарастајућа унутарполитичка криза на Космету по свој прилици ће ту самопроглашену “Републику” поставити у исти ред са другим рејонима “Балканског пролећа” – Босном и Херцеговином и Црном Гором. Међутим, развој ситуације на Космету прати јединствена специфичност која може бити веома интересантна Београду.

Још 2008. године БиХ је потписала Споразум о придруживању са ЕУ – документ аналоган оном који је у новембру 2013. године Брисел предложио на потписивање Украјини. Као резултат тога у земљи се урушава чак и она индустрија која је преживела етнички грађански рат 1992-1995. године.

Прва рунда преговора ЕУ и Србије по питању европских интеграција поново је посведочила противуречност и сложеност проблема. По најскромнијим проценама преговарачки процес ће трајати 6 година (до 2020. године)

Турска, која је са Западом тесно повезана евроатлантизмом, приморана је да прихвати таква правила игре. Међутим при том турско руководство у складу са својим глобалним спољнополитичким концепцијама покушава да за себе створи максимално широк „прозор могућности“ који би му омогућио маневрисање.

Савремени развој ситуације око Косова и других подручја Балкана са већинским албанским становништвом актуализује питање о историјском пореклу албанског етноса, о формирању савремене етнографске карте Балканског полуострва и перспективама њене даље трансформације.

Заседање Европског парламента које је почело 13.јануара, постало је први крупни европски форум коме као актуелни председник ЕУ председава Грчка

Прва међувладина конференција ЕУ-Србија која је планирана да се одржи овог месеца, треба да покаже напредак на путу српских настојања за чланством у ЕУ. “Србија мора да настави реформе чији ће резултати представљати кључни индикатор у процени процеса интеграција” – већ су обећали чланови Комитета иностраних послова Европског парламента.

У позадини заоштравања спољнополитичке ситуације у Украјини и дискусије о перспективама даљих односа Кијева са Бриселом, ништа мање нису индикативни и поучни догађаји који се одигравају у другим земљама Источне Европе за све оне који би желели да приступе Европској Унији.

“Не бих желео да размишљам да у Европи данас планирају нову наранџасту револуцију у Украјини” – прокоментарисао је драматична збивања око Украјине Владимир Чижов, стални представник Русије у ЕУ. Међутим, развој догађаја сумњиво подсећа на сценарио који је већ разрађен у Србији, Грузији па и самој Украјини.

Док руководство Србије извлачи за себе резултате нимало једноставних догађаја на северу Космета, а високи комесар за спољну политику ЕУ, баронеса Кетрин Ештон, извештава о “мирном карактеру протеклих избора у Косовској Митровици” називајући их “важном етапом на путу Србије и Косова ка ЕУ” – у самој ЕУ сазревају нови озбиљни проблеми.[1]

Учесници друге рунде преговора САД и ЕУ која је започела у понедељак расположени су за достизање одлучног пробоја. До сада је странама пошло за руком да само у општим цртама усагласе параметре одговарајућих мапа пута.

Значајан пад популарности владајуће Демократске Партије Косова (ДПК) Хашима Тачија и појачан раздор унутар српског блока – то су главни резултати косовских локалних избора који су одржани 3. новембра. Разуме се – локални избори нису исто што и свеопшти избори. Додуше, извори у Приштини јављају да се говорка о ванредним свеопштим изборима за Скупштину Косова као о готовој ствари. Упркос свему и исход садашње бучне и контраверзне кампање даје важан материјал за размишљање.

Док премијер Србије Ивица Дачић подвргава понижавајућој критици све оне који сумњају у неопходност што скоријег ступања земље у ЕУ – пошто је, јели, географски она далеко од Русије – у самој ЕУ се одигравају догађаји потпуно супротног усмерења.