Прочитај ми чланак
(Петар Искендеров)
Нарастајућа унутарполитичка криза на Космету по свој прилици ће ту самопроглашену “Републику” поставити у исти ред са другим рејонима “Балканског пролећа” – Босном и Херцеговином и Црном Гором. Међутим, развој ситуације на Космету прати јединствена специфичност која може бити веома интересантна Београду.
Предстојећи (по свему судећи) ванредни избори за “Скупштину Косова” најављују суштинске промене локалне политичке сцене. Информације којима располажемо дају нам право на претпоставку да ће нови састав парламента гласати по два кључна питања: да се Беџет Пацоли из Алијансе за ново Косово изабере за новог премијера, као и сагласност о стварању новог међународног трибунала за истраживање злочина почињених на Косову у периоду 1998-2000. године. Овај Трибунал ће деловати изван оквира косовских правних норми и моћи ће да истражује, између осталог и злочине повезане са “црном трансплантологијом”.[1]
Пре само неколико недеља, положај владајуће коалиције на челу са Демократском Партијом Косова “премијера” Хашима Тачија могао се назвати стабилним. Међутим, иницирање неповерења кабинету Тачија од стране “Алијансе за будућност Косова” Рамуша Харадинаја нарушило је постојећи сценарио. И премда су се на почетку шансе за успех ове акције сматрале невеликим – Хашим Тачи и вођа ДПК Иса Мустафа пожурили су да се заштите од могућих негативних последица склапања тајног споразума о ванредном распуштању парламента. Скупштина треба да буде распуштена до почетка маја, с тим да нови избори буду одржани средином јуна.[2]
Према подацима извора из Приштине, одлука о ванредном распуштању Скуштине Косова представља део лукаве игре Хашима Тачија, који тежи да задржи за себе кључне политичке полуге а да притом избегне погоршање односа са Западом. По речима самог Тачија он намерава да форсира делатност посланика како би до краја марта донели читав низ непопуларних законских аката, укључујући и стварање Међународног трибунала за Косово.[3] А у случају да ова одлука не прође, гласање се може одложити у најмању руку за пола године – за период формирања нове владајуће коалиције.
Медији на албанском језику нову правосудну институцију међународне заједнице називају никако другачије него “Европски трибунал за бившу ОВК”.[4] Према документу припремљеном у средишту ЕУ уз учешће представника низа западних држава, седиште новог трибунала ће се налазити изван Косова како би се изместио изван правне јурисдикције Приштине и како би се заштитиле судије, тужиоци и други актери процеса.
Овај орган ће деловати у оквирима норми међународног права и имаће овлашћења да кажњава, све до чињеница о геноциду. Извори у Бриселу признају да су сличне процедуре неопходне ради истраживања информација које су садржане у сензационалном извештају специјалног истражитеља ПАСЕ Дика Мартија. У Приштини не сумњају да је руководство ЕУ у промењеној геополитичкој коњуктури одлучило да допринесе – бар делимично – откривању истине по питањима “црне трансплантологије”, како би покушало да омекша свој прокосовски имиџ у очима европске јавности.
Међутим, поред општеевропских настојања, постоје информације које нам омогућавају да закључимо да постоје у најмању руку још два адресанта стварања предстојећег Међународног трибунала за Косово – то је српски електорат и администрација САД. Предстојећи ванредни мартовски избори у Србији исувише су важни за Брисел и ради спасавања садашње владајуће коалиције у Београду, Европска Унија је спремна да жртвује неколико картица из свог косовског шпила. Посебно што данашње српске реалије указују на могућност формирања до сада невероватне опозиционе коалиције у саставу ДС Бориса Тадића, ДСС Војислава Коштунице, радикала и покрета “Двери”. Пробриселски курс садашњег кабинета практично присиљава демократу Тадића да изађе на нове предизборне позиције, другим речима, да почне игру на терену Коштунице и његових истомишљеника, заузимајући тврђи став по питању Косова. Нема сумње да би таква коалиција представљала истинску главобољу за Брисел. Није чудо да је ради њеног спречавања ЕУ спремна да иде на неке уступке Србима, укључујући и организовање суђења бојевицима ОВК и смену власти у Приштини.
Поред тога, затезање позиције Брисела против лидера самопроглашене косовске независности наслања се на погоршање опште атмосфере у односима САД и ЕУ у вези са “шпијунском афером” и намерама Немачке, Француске и других европских држава да створе сопствени комуникацијски систем, заштићен од америчког “великог брата”. Заоштрена реторика у вези са овим пројектом између немачке канцеларке Ангеле Меркел и Беле Куће, може бити корисно за Србију и штетно по власти у Приштини. Јер ни за кога није тајна да је управо Хашим Тачи – главна америчка креатура на Косову.
Кога Запад може позвати да замени “непотопљивог” Тачија? Потпуно је могућ развој ситуације у коме ће Беџет Пацоли заузети премијерску фотељу. Он је већ обећао “велико изненађење народу Косова”, додавши да “политичка пресуда” његове партије “излази изван оквира уобичајених параметара тренутне политичке сцене”.[5] Долазак на власт Пацолија и његових политичких истомишљеника у стању је да прекомпонује целокупно политичко пространство и можда усмери политичке односе Београда и Приштине у нешто повољнијем смеру за Србе.
[1]Tribuna, 08.02.2014
[2]Tribuna, 18.02.2014
[3]Koha Ditore, 17.02.2014
[4]Tribuna, 17.02.2014
[5]Epoka e Re, 14.02.2014
(Фонд стратешке културе)
